U Nikšiću poljoprivrednici blokirali kružni tok, planiraju protest ispred Vlade

Poljoprivredni klaster Crne Gore nezadovoljan aktuelnim agrobudžetom danas je simbolično u minut do 12, poručujući da je za poljoprivredu upravo zadnji čas, kao i da neće više da budu nevidljivi, organizovao okupljanje traktorima na kružnom toku prema Kličevu, u Nikšiću, prenosi portal RTNK.

Saobraćaj su blokirali na pola sata. Osim poljoprivrednika iz Nikšića, na blokadi su bile i njihove kolege iz nekoliko gradova Crne Gore, takođe sa mehanizacijom.

Predsjednik Poljoprivrednog klastera Crne Gore Boško Miličić, kazao je da su poslali dopise na adrese više ministarstava.

„Ovo je protest upozorenja. Već smo razgovarali o daljim koracima, vjerovatno ćemo ići pred Vladu, biće još nekih blokada“, najavio je Miličić.

On je saopštio nekoliko, kako je naveo, važnih činjenica.

Ukupni državni budžet Crne Gore za 2025. godinu iznosi oko četiri milijarde eura. Agrobudžet – zajedno sa EU donacijama – iznosi 77 miliona eura, od čega je 11 miliona donacija. To znači da je iz nacionalnih izvora izdvojeno 66 miliona eura. Od toga, oko 30 miliona eura (bez EU donacija) ide na direktnu podršku poljoprivredi: stočarstvu, povrtlarstvu, voćarstvu, ratarstvu, vinogradarstvu, pčelarstvu, ribarstvu. Sve ovo znači da je učešće agrobudžeta (bez EU donacija) u ukupnom državnom budžetu oko 1,65 odsto. A direktna nacionalna podrška – ono što država stvarno daje proizvođačima da rade i opstanu – manja je od 0,8 odstp ukupnog budžeta države.

“Ostavljam vama, građanima, da razmislite: šta znači broj od 0,8 odsto? Broj koji pokazuje koliko malo država zaista ulaže u one koji hrane naciju”, istakao je on.

Njegovo mišljenje je, kaže, jasno – sa ovakvim agrobudžetom crnogorska poljoprivreda nema dugu budućnost.

„A sada želim da kažem ono što svi znamo, ali rijetko ko naglas izgovori: poljoprivreda nije trošak – poljoprivreda je ulaganje. To je ulaganje u sigurnu hranu za naše porodice. Ulaganje u budućnost naših sela i mladih ljudi koji žele da ostanu ovdje i bave se poljoprivredom. Ulaganje u ekonomiju koja ne zavisi od uvoza i kamiona hrane sa strane, već od domaće proizvodnje“, dodao je Miličić.

Kada država pomogne farmeru da kupi steonu junicu, to, ističe on, nije trošak – to je investicija.

„Jer junica daje mlijeko, donosi tele, stvara đubrivo, pokreće proizvodnju – to je lanac života i ekonomije. Država koja to razumije, razumije i kako da ojača sebe“, kazao je on.

Prošle godine, kako je rekao, spoljnotrgovinski deficit Crne Gore premašio je 3,5 milijarde eura. Ogroman dio tog deficita dolazi od uvoza hrane. U 2024. godini, uvoz hrane i pića iznosio je 976 miliona eura, a sam uvoz hrane 772,4 miliona eura, i to je više nego godinu ranije.

„Zato danas postavljamo pitanje: kako očekujete da smanjite taj deficit ako ne podržite proizvodnju kod kuće? Kako da ojačamo prehrambenu industriju ako seljak nema podršku? Kako da sela žive, da cijene budu niže, a hrana domaća – ako država okreće glavu od onih koji je hrane? I zato danas pokrećemo i kampanju „Kupuj domaće“. Pozivamo sve građane Crne Gore: birajte domaće proizvode, podržite svoje proizvođače, svoje komšije, svoje radnike. Svaki put kad kupite domaće mlijeko, sir, med, voće ili povrće – vi ne kupujete samo proizvod, vi ulažete u domaću ekonomiju, u opstanak naših sela, u budućnost Crne Gore. Državo, institucije – ovo nije apel, ovo je ultimatum. Minut do 12 je”, naglasio je.

Istakao je da poljoprivreda zaslužuje više.

“Proizvođači hrane zaslužuju poštovanje. Građani zaslužuju sigurnost, zdravu i domaću hranu, a ne zavisnost od uvoza. I zato, ljudi okupljeni ovdje danas – neka ovaj dan bude prekretnica. Ne tražimo milostinju, tražimo pravednu raspodjelu. Ne tražimo obećanja, nego poštene odgovore. Jer svaka naredna riječ „riješićemo“ mora imati brojke, budžet, rok i odgovornost“, poručio je Miličić.

Kenan Sijarić iz bjelopoljskog sela Šipovice istakao je da su im za normalno fnkcionisanje neophodne, ne samo veća izdvajanja iz agrobudžeta, već i put, struja i voda.

„Nažalost imamo dosta mjesta gdje ljudi nemaju ni jedan od tih uslova koji je potreban za normalno funkcionisanje. U bjelopoljskoj opštini imamo preko 800 kilometara seoskih puteva koji nisu asfaltirani. Otežani su uslovi funkcionisanja i dopremanja stočne hrane i uopšte funkcionisanja i života na našim selima. Istakao bih da nemamo nikakve subvencije za gorivo jer imamo veliki utrošak po hektru, naše obradive površine su dosta zahtjevnije u odnosu na ostale zemlje u okruženju“,kazao je Sijarić.

Brano Kecojević iz Nikšića koji se već 25 godina bavi proizvodnjom, ali i otkupom krompira, kaže da im je postalo nemoguće dalje raditi. Osim krompira Kecojević kaže da proizvodi luk i kupus.

„Meni je to jedini izvor prihoda. Došli smo do toga da moramo da odustanemo, ja prvi jer radim u ekstremnim uslovima, nemamo baš neke idealne njive koje ima Evropa, niti na njima neke velike prinose. Moramo odustati, nemamo izlaza“, rekao je Kecojević.

Istakao je da je problematičan uvoz koji, uprkos upozorenjima, uništava domaćeg proizvođača, ali i nelegalni preprodavci, piše RTNK.

“ Ja ne mogu da budem konkurencija onome što daje krompir 30 ili 35 centi. Svi znamo koliko nas proizvodnjua košta. Inspekcije, ministarstvo moraju pokrenuti to pitanje, apelujem da vode računa o tome jer nemoguće se stvari dešavaju, ovo je baš zemlja čuda. Subvencije tražimo i da se uvede 20 centi po kilogramu uvezene robe, tako treba da se zaštiti domaći proizvod inače ćete ga biti željni svi u Crnoj Gori“, poručio je Kecojević.