Vlada je danas objavila i poslala parlamentu predloge ugovora za istraživanje i proizvodnju ugljovodonika u podmorju Crne Gore.
Vršilac dužnosti direktora Uprave za ugljovodonike, Vladan Dubljević, kazao je na konferenciji za novinare da se ugovori koji se šalju parlamentu dodjeljuju italijansko-ruskom konzorcijumu, koji čine kompanije Eni i Novatek.
„Površina na kojoj je taj ugovor važeći pokriva četiri bloka, odnosno oko 1,23 hiljade kilometara kvadratnih. Za taj ugovor je predviđeno da faza istraživanja traje četiri plus tri godine, a proizvodnje 20 godina“, rekao je Dubljević.
Vlada je ugovore poslala parlamentu kao posljednjoj instanci za usvajanje tih dokumenata.
Dubljević je dodao da se, za razliku od tipičnih ugovora, ovdje radi o setu ugovornih dokumenata koji su standardizovani i nepromjenjivi i koji će kao takvi biti obavezujući za sadašnje i za buduće učesnike.
„Tu spadaju Ugovor o koncesiji za istraživanje i proizvodnju ugljovodonika. To je glavni ugovor kojim se utvrđuje odnos između države i koncesionara. On je na nekih 35 strana, a razlog zašto je tako kratak leži u činjenici da su u ovom poslu uspostavljena pravila kroz zakone i podzakonska akta“, saopštio je Dubljević.
On je dodao da je jedan od ugovora i Ugovor o zajedničkim operacijama, koji je takođe bitan iako se ne tiče same države i ona ga ne potpisuje.
„On reguliše odnos između Enija i Novateka. Mi time ne pokušavamo da uredimo odnos između njih, ali oni dolaze u Crnu Goru da rade na nečemu što je vlasništvo države i gdje država mora da ostvari svoj benefit. Zato nam je važan način na koji će oni to da rade“, rekao je Dubljević.
On je kazao da setu dokumenata pripada i Ugovor o računovodstvenim evidencijama koji reguliše način obračuna troškova između partnera u ugovoru i maksimalne troškove koji se mogu pripisati aktivnostima u Crnoj Gori.
„Porez na neto profit koji budu ostvarile naftne kompanije proizvodeći ugljovodonike u Crnoj Gori je u visini od 54 odsto, a ukupan prihod države koji se ostvaruje u tom poslu će se kretati od 62 odsto do 68 odsto neto profita“, precizirao je Dubljević.
Osim toga, kako je naveo, tu su i direkti prihodi, kao što je naknada za površinu 300 EUR po kilometru kvadratnom, što je prihod budžeta. Tu je i naknada za proizvodenu naftu i gas, koja podrazumijeva pet do 12 odsto zavisno od obima proizvodnje za naftu i dva odsto za gas, što je takođe prihod budžeta.
Prema riječima Dubljevića, država je napravila kompletnu zakonsku regulativu u oblasti ugljovodonika i usvojila sve podzakonske akte.
„Ono što Crna Gora nije uradila to su uradile susjedne zemlje – Hrvatska, Italija i Albanija. Na području jadranskog basena nata i gas se eksploatišu već duži niz godina. Crna Gora nije sada počela ovu aktivnosti, već one datirujaju još iz vremena Kralja Nikole, odnosno 1914. godine“, kazao je Dubljević.
On je rekao da se Vlada trudila da standardizuje ugovore i da obezbijedi politiku upravljanja tim resursom.
„Cilj je da učinimo da je to upravljanje domaćinsko, odnosno da resurs koristimo, ali na način da od njega ostvarujemo dobrobiti za cijelo crngorsko društvo“, kazao je Dubljević.
On je naveo da ugovor ima bitan elemenat, a to je njegov radni program.
„Taj radni program je za prvu fazu istraživanja četiri godine. U okviru njih koncesionari su obavezni da urade 3D seizmička istraživanja na cijeloj površini teritorije koja im se dodjeljuje, da izrade geofizičke i geološke studije i da urade dvije istražne bušotine“, saopštio je Dubljević.
Za drugi period istraživanja od tri godine ostaje da se izrade nove geofizičke i geološke studije i još dvije istražne bušotine.
„Ti ugovori nijesu tipični komercijalni, jer su finansijski aspekti definisani kroz zakonska dokumenta i shodno tome nijesu bili neophodni da budu ponovljeni u ugovoru“, rekao je Dubljević.
Ugovori, kako je naveo, sadrže više garancija.
„Prva garancija je za predloženi radni program. Ta garancija je u iznosu sredstava za koje država, ako naftne kompanije odustanu od ugovora, može izvesti istraživanja“, objasnio je Dubljević.
Vrijednost garancije za prvi istražni period za obje kompanije je 85 miliona EUR.
„Sljedeća bitna je neograničena garancija majke kompanije za sve aktivnosti vezano za istraživanje i proizvodnju ugljovodonika“, rekao je Dubljević.
Garancija matične kompanija budućih koncesionara pokriva plaćanje svih obaveza po osnovu ugovora u slučaju neispunjavanja obaveza iz ugovora i sve neugovorene obaveze prema trećim subjektima u slučaju direknte štete ili gubitaka nastalih u vezi sa aktivnostima po osnovu ugovora.
Dubljević je rekao da su prvim ugovorom koji se šalje parlementu, sa Enijem i Novatekom, pokrivena četiri bloka.
„Postoji mogućnost da će vrlo brzo biti potpisan još jedan ugovor, koji će biti poslat parlamentu na usvajanje“, kazao je Dubljević ne želeći da precizira o kome se radi.
Komentarišući to što se kasni sa izradom zakona o fondu za ugljovodnonike gdje će se slivati novac, kao i to da su neki poslanici tim pravnim aktom uslovili podršku ugovorima, Dubljević je rekao da ne misli da zakon kasni.
Zakon treba da uradi Ministarstvo finansija.
Dubljević je objasnio da će prihodi od te aktivnosti biti usmjereni na način da će se 85 odsto slivati u fond, dok će 15 odsto biti prihodi budžeta Crne Gore.
„Taj fond je zamišljen da bude nezavisan od Vlade i kontrolisan od građana. To su sredtsva koja ne pripadaju Vladi i državi, već građanima i budućim generacijama“, rekao je Dubljević.
On smatra da nije lako i jednostavno napraviti jedan takav zakon.
„Njegov vrijeme dolazi onoga trenutka kad počne eksploatacija“, rekao je Dubljević.
Komentarišući ocjene pojedinih predstavnika nevladinih organizacija da bi eksploatacija nafte mogla da ugrozi životnu sreidnu, Dubljević je rekao da je preko 1,3 hiljade bušotina već izbušeno u Jadranskom moru.
„U Crnoj Gori je u ovom trenutku na kopnu izbušeno 16 dubokih buštotina za potrebe istraživanja ugljovodonika, a na moru tri duboke istražne bušotine. Glavni rizik zagađenja Jadrana ne dolazi od ovoga nego od 70 miliona tona nafte koja svake godine cirkuliše kroz razne tankere“, zaključio je Dubljević.