"Ako si prvi - prvi si. Ako si drugi, ništa si!"

Jirgen Klop se sigurno ne bi složio sa ovom legendarnom rečenicom Bila Šenklija. Ali, ukoliko misli da od ovog Liverpula napravi ekipu koja će se pamtiti u istorijskim okvirima, možda bi trebalo da je ponavlja svakog dana u svlačionici…

"Ako si prvi - prvi si. Ako si drugi, ništa si!" Foto: Guliver/Shaun Botterill/Getty Images

Bez ikakve patetike - ova generacija Liverpula zaslužila je da je istorija pamti, ali malo je onih koji nisu ništa osvojili i opet zauzimaju posebno mesto u fudbalskim enciklopedijama.

To je recimo reprezentacija Brazila iz 1982. godine koja je na Mundijalu igrala prelep fudbal - kao i Liverpul - i nije uspela da se popne na krov sveta. Ili Krojfova Holandija - dva svetska prvenstva ranije -1974. godine kada je Zapadna Nemačka našla lek za "totalni fudbal".

Bilo bi možda i pomalo pretenciozno staviti u isti koš Liverpul sa ovim "vanzemaljcima", ali za razliku od njih - "redsi" imaju tu sreću da utisak mogu i da poprave već za nekoliko meseci, ne za čitav jedan mundijalski ciklus... Tu je i druga strana medalje: pred Jirgenom Klopom je veliki - OGROMNI - zadatak da pokaže da ovogodišnja sezona nije bila samo bljesak, nego samo početak stvaranja šampiona, ali istovremeno i šansa da promeni svoju i Liverpulovu novu istorijsku potkategoriju.

Da se pamte po tome što su pobednici!

"Ako si prvi - prvi si. Ako si drugi, ništa si!", govorio je legendarni menadžer Liverpula Bil Šenkli koji je po mnogo čemu sličan Klopu, ne i po shvatanju uspešnosti u fudbalu.


Ni Šenkli, koji je 15 godina vodio "redse", poput Klopa nije uspeo Liverpulu da donese pehar Lige šampiona, ali je - baš kao Nemac - brzo postao miljenik čitavog "Enfilda" i svih igrača koje je vodio zbog prijatne ličnosti, dopadljivog karaktera ili opsesije prema ovoj igri.

Liverpul se za sve ove "sušne godine" u domaćim okvirima možda i transformisao kao klub i zaboravio na surovu rečenicu Bila Šenklija, navijači su postali zadovoljni i sezonama u kojima se dođe nadomak bilo kog trofeja, dok je baš njihov sinoćni rival u Kijevu najbolji reprezent ekipe koja nikada neće reći da je godina bila uspešna ako nisi najbolji u svojoj zemlji, Evropi…

Spomenik BIlu Šenkliju ispred "Enfilda". Foto: Guliver/Clive Mason/Getty Images Spomenik BIlu Šenkliju ispred "Enfilda".


Istorijski gledano, Liverpul kao verovatno najveći engleski klub ne bi mogao da bude zadovoljan četvrtim mestom u Premijer ligi, rutinskim porazom u Ligi šampiona i ranim eliminacijama u kupovima Engleske, ali ako uzmemo u obzir to da 27 godina nisu bili prvaci države i da je poslednji važniji trofej osvojen 2006. godine - te da su sa timom punim mana predstavili Evropi svoj moćan fudbal - da li im se sme reći da su "ništa", kako je to Bil Šenkli znao da ponovi kada se ne podigne trofej?

Zapravo - to i ne bi bila loša ideja!

Možda je baš to rečenica koju bi Jirgen Klop trebalo da iskoristi, samo u nekoj blažoj i "fudbalski korektnijoj" formi, u narednim sastancima sa svojim fudbalerima koji jesu ove sezone dostigli maksimum svojih mogućnosti, ali nisu Liverpula - onog Liverpula.

Jirgen Klop u Liverpul i nije došao da dovede klub do finala Lige šampiona i do četvrtog mesta nego do trofeja, a ovo u tom slučaju ne sme da bude rezultat za aplauz, nego za nauk.

To znači i da će Jirgen Klop morati da se "transformiše kao menadžer", pošto je mnogo puta u intervjuima isticao da mu je najvažniji način na koji njegova ekipa igra, te da su igrači srećni, a ne "puko" osvajanje trofeja što na trenutke zna da i zazvuči kao izgovor za "neuspehe" i kao nešto što nikome sem cinicima nije važno.

"Mislim da u Engleskoj većina ljudi misli da je najvažnije pobediti meč. Način na koji ćete to uraditi? Nije im bitno… Ja to ne mogu da kažem. Ja želim da pobeđujem, ali da pobeđujem na moj način - želim da to bude na aktivan način, ne želim da moja ekipa bude pasivna i zavisi od kvaliteta drugog tima", rekao je Klop u nedavnom intervjuu za "Miror" pred meč sa Real Madridom ponovo odbivši da prilagodi igru svog tima najdominantnijoj sili Evope - Real Madridu.

liverpul Foto: (Martin Rickett/PA via AP)


Jedan od najpogrešnijih utisaka finala Lige šampiona mogao bi da bude da je Liverpul izgubio "samo zbog golmana", što je statistički donekle tačno jer je primio dva "kiks gola", no Klopov tim bio je daleko u gotovo svakom aspektu od Zidanove mašinerije.

Posebno je to bilo izraženo nakon povrede Mohameda Salaha kada je ekipa potpuno pala igrački - pre njegovog izlaska 9 šuteva, posle do poluvremena nijedan i samo jedno tačno dodavanje u napadačkoj trećini terena - dominacijom veznih fudbalera koji su nadtrčali i nadmašili Liverpulove u distribuciji lopte,ali i psihički gde su fudbaleri Liverpula izgledali kao već poraženi tim, čak ni na Klopovom licu nije bilo prepoznatljivog optimizma.

Sa druge strane gledali smo Real koji je Danija Karvahala ispratio u suzama (doduše ni približno važno za igru tima kao što je to Salah u Liverpulu), ali nastavio samo sa jednim fokusom - staviti obe ruke na trofej Lige šampiona.

I nije samo ni do fokusa - nego ni do načina na koji su izmene napravile razliku...

Stoga je pomalo i simpatična ideja portala "Gol" da napravi najboljih kombinovanih 11 od igrača dva tima, pri čemu su uvrstili čak šestoricu igrača Liverpula, što je opravdano izazvalo podsmeh kod navijača... Madridskih, najviše.

Teško da je Liverpul ove sezone na "igrački kvalitet" napravio ovakve uspehe i pomalo je čudno da igrači koje je Zidan izvodio na teren od prvog minuta u prethodna tri finala Lige šampiona - a koristio je samo dvanaestoricu - u poređenju "jedan na jedan", bar prema mišljenju ovog portala - u tom smislu gube od Liverpula.

Ali, čak i da je 6:5 za Liverpul, koliko je za Real ako merimo izmene?

loris karijus Foto: Guliver/Getty images/Laurence Griffiths


U najgorem slučaju 12:6 i upravo ta dugačka klupa je odnela prevagu na kraju kada je Garet Bejl ušao sa klupe dok je Jirgen Klop u najboljem slučaju u vrh napada mogao da pošalje Adama Lalanu ili Dominika Solankea.

Braniće i ovoga puta Jirgen Klop svoje igrače od zluradih komentara da nisu dovoljno dobri i da nisu krivi, ali bi možda mogao, zarad dobra Liverpula, da bude i suroviji prema nekima od njih (čitaj: prodati ih) i da ne insistira na tome da je moguće da toliko napreduju u svojoj igri i da na koncu budu na nivou svojih kijevskih rivala - to je za sanjare - nego da "šenklijevski" malo i podvikne, ne dozvoli da oni sebe ubede da je ovo bio cilj, maksimum...

U suprotnom to su igrači koji karakterom, verovatno ni igrački, ne mogu da dosegnu visine o kojima sanjaju navijačima Liverpula.

Na kraju krajeva i Real je ove tri titule najviše "uzeo" na individualni kvalitet...

Sve vijesti