Džek Denijel je umro od trovanja krvi u Linčburgu 1911. godine.
Poslednje izgovorene reči u sebi imaju neku svečanost, težinu, značaj, neke od njih su mudrosti, šale, naredbe ili želje. Pojedini velikani bili su jako duhoviti na svojoj samrtnoj postelji, dok su drugi bili neverovatno duboki. Neki su se ateisti kajali zbog svojih stavova, a neki su do kraja bili skeptici. Niko, međutim, nije bio i ne može biti ravnodušan kad se nađe na ivici života.
Oni kao da moraju i u ono potpuno nepoznato da zakorače u velikom stilu i da za sobom za kraj ostave rečenicu koja će ih pratiti decenijama i vekovima nakon što ih više nije.
Denijel je umro od trovanja krvi u Linčburgu 1911. godine. Infekcija mu je navodno počela kod palca kojim je šutnuo sef od besa kada nije mogao da ga otvori jednog jutra na poslu - (često je zaboravljao kombinaciju). Njegoveposlednje reči navodno su bile: "Još jedno piće, molim vas".
"Jedan dan Džek je došao na posao malo ranije, i odlučio da otovori sef. Pošto nikako nije mogao da pogodi kombinaciju sefa, iznervirao se, šutnuo sef i slomio palac. Prst mu se inficirao i ubrzo su mu ga doktori amputirali, posle toga stopalo, a na kraju celu nogu. Umro je 5 godina kasnije od gangrene", ispričao je jedan zaposleni u njegovoj fabrici.
Ovaj događaj bio je povod marketinškom posteru korišćenom u Londonskom metrou u januaru 2006, na kojem je bilo istaknuto "Pouka: Nikada ne ići rano na posao." Česta šala koja se priča tokom posete destileriji je da je jedino što je bilo potrebno Džeku da otkloni infekciju bilo malo sopstvenog viskija.
Džasper Njutn "Džek" Denijel je bio američki proizvođač alkoholnih pića i osinvač istoimene destilerije viskija.
Džasper Njutn se rodio kao najmlađe od desetoro dece Kelaveja i Lusinde (rođene Kuk) Denijel. Majka i otac njegovog oca imigrirali su u Ameriku krajem devetnaestog veka. Njegov deda Džozef "Džob" Denijel rodio se u Velsu, dok mu je baka Elizabet Kelavej bila rodom iz Škotske. Bio je velšanskog, engleskog, škotsko-irskog i irskog porekla. Prema jednom izvoru, rodio se januara 1849. godine. Međutim, Braun-Forman korporacija, trenutni proizvođač brenda Džeka Denijelsa tvrdi da je običaj da se njegov rođendan slavi u septembru.
Majka mu je umrla ubrzo nakon njegovog rođenja, najverovatnije zbog komplikacija oko porođaja. Juna 1851. godine, otac mu se ponovo oženio i imao još troje dece sa Denijelovom maćehom Matildom Venzant.
Kompanija u čijem je posedu trenutno destilerija tvrdi da je počela sa radom 1866. Međutim, u biografiji izdatoj 2004. godine naslovljenoj Krv i viski: Život i vreme Džeka Deanijela, pisac Piter Kras drži da je zemljišni i tapijski podaci ukazuju na to da se destilerija nije otvorila pre 1885.
Pošto se Denijel nikada nije oženio niti imao dece, uzeo je svog omiljenog nećaka Lema Motloua pod svoje. Motlou je bio nadaren za rad sa brojevima i nedugo potom vodio je celu destilerijsko knjigovodstvo.
Umro je 10. oktobra 1911. godine u 61. godini života.