"Zbog svoje bezbednosti nisam živeo po šablonima, tačnije trudio sam se da ih ne pravim – nisam odlazio svake nedelje u isti restoran, nisam šetao svako jutro psa. Nisam hteo da stvorim obrazac ponašanja koji bi neko mogao da prati."
Majkl Franzizi je, kada je imao samo 35 godina, ušao među 20 najmoćnijih mafijaških bosova ikada. Smatra se da je on vođa mafije koji je najviše zarađivao, ako izuzmemo Al Kaponea. Danas se povukao, piše knjige i drži predavanja. Ipak, kako sam kaže, i dalje je na oprezu.
Ovo je njegova priča
"Moj otac mi je bio sve. Nikada nisam mislio da ću se baviti kriminalom. Bavio sam se sportom. Hteo sam da budem doktor. Ali kada sam u jednom trenutku ipak odlučio da uđem u svet kriminala imao sam pored sebe najbolji mogući model po kome sam mogao da se ravnam. A to je bio moj otac. Mnogo toga sam naučio od njega. Ja sam se bavio bejzbolom. Otac nikada nije propustio nijednu moju utakmicu. Došao bi obično u velikom “kadilaku” ili “linkolnu”, obučen u odelo sa kravatom. Uvek je imao oko sebe 5-6 momaka. Nikada nigde nije išao sam. I kad ga vidi, sudija mi nikad ništa nije dosudio. Eto jedne prednosti kad si sin Sonija Franzizija. Bio je sjajan otac. Znao sam da je nešto drugačije kod njega u odnosu na druge ljude, na druge očeve ali nisam znao šta. On o svom poslu nikada nije govorio u kući. Ali saznavao sam iz drugih izvora. Uostalom on je bio čovek takvog kalibra u tom poslu da su bezbednjaci i policija bili stalno negde u našoj okolini. Bio je pod prismotrom od strane nekoliko službi. Jednostavno parkiraju kola oko naše kuće i prate nas gde god da krenemo. Njih sam tada video kao svoje neprijatelje jer moj otac je bio moj heroj", rekao je Franzizi.
Kaže kako je o ocu čitao i u novinama ali on o tome nije želeo da priča u kući.
"Nikad nisam zaista mislio da uđem u svet kriminala. Ali u jednom trenutku ja sam imao 17 godina a moj otac je dobio 50 godina zatvora. Bio je osuđen za planiranje serije pljački banaka. Kada sma ga posetio u zatvoru rekao mi je da je nevin i da on to nije organizovao. Rekao mi je da se on pljačkama banke ne bavi i da su svedoci bili narkomani. Inače moj otac nije radio ništa što ima veze sa drogom. Izmišljao je priče o narkomanima samo da bi me zastrašio da se nikad u životu ne petljam sa drogom. Džo Kolombo, vođa naše porodice, me je uzeo pod svoje okrilje pošto je moj otac bio njegov zamenik. Upoznao sma tada dosta očevih prijatelja. I oni su mi rekli da ako mu ne pomognem da će umreti u zatvoru", rekao je Franzizi.
Kada ga je posetio ponovo u zatvoru rekao mu je da odustaje od škole.
"Posetio sam ga i rekao sam mu da odustajem od škole da bih mu pomogao. Rekao mi je da on želi da nastavim da se školujem ali sam mu rekao da sam presekao i da je odluka doneta. Tada mi je rekao – ako želiš da budeš na ulici onda to moraš da uradiš na pravi način. Po njemu je to značilo da postanem deo njegovog života, deo organizacije. Ali mi i dalje nije rekao šta to znači. Poštovao je da se o tome ne govori van organizacije. Bio je dobar vojnik. Samo mi je rekao da odem kući i da će me neko već kontaktirati i da radim ono što mi kažu. Uskoro sam seo sa glavnim čovekom, on mi je predočio šta od mene očekuje i u narednih godinu i po dana sam bio neka vrsta regruta. Učio sam i trudio se da pokažem da sam dostojan da budem deo organizacije. I onda sam 1975. na Noć veštica. Zvanično bio primljen u porodicu", rekao je Franzizi i potom opisao kako izgleda ritual kada se neko prima u organizaciju:
"Nas šestorica smo ulazili pojedinačno u jednu sobu. Tu je bio glavni šef, njegov zamenik, savetnik, i još nekoliko čelnih ljudi porodice. Stao sam pred šefa, on je uzeo nož i rasekao mi prst. Nekoliko kapi krvi je palo na pod. Ispružio sam ruku a on je u nju stavio zapaljenu sliku katoličkog sveca.
- Majkl Franzizi, danas si ponovo rođen. Od danas je ovo tvoj novi život. Ako prekršiš pravila, ako izdaš porodicu i svoju braću gorećeš u paklu kao taj svetac u tvojoj ruci. Da li prihvataš?
- Da. Prihvatam.
I to je to.
Inače od nas šestorice koji smo primljeni tog dana samo sam ja ostao živ. Jedan je umro prirodnom smrću dok su ostali ubijeni"
OGROMAN NOVAC
Organizaciji je donosio od 6 do 8 miliona dolara nedeljno, a mesečo je od prodaje goriva zarađivao 500 miliona. On je bio mafijaški bos koji je zarađivao najviše, ako se izuzme Al Kapone.
"Ljudi zamišljaju da mafijaši sede u nekom klubu i planiraju koji će posao da započnu ili preuzmu. Nije tako. Ljudi obično dolaze kod nas sa raznim predlozima. Dođu ljudi koji mogu da završe neki posao uz moju pomoć, bilo da im pružim zaštitu bilo da finasiram. I tako je bilo i sa poslom oko goriva. Ja nisam targetirao male kompanije i firme. Samo velike. Jedna od njih je i država. U jednom trenutku mislim da sam imao oko 300 benziskih pumpi. Sećam se jednom, bile su četiri velike pumpe u jednom kraju. Ja sam kupio jednu a onda se obratio ljudima iz ove preostale tri. Rekao sam im – ja ću imati najnižu cenu. Ako vi budete na 95, ja ću prodavati za 92. Ako idete na 92 ja ću ići na 90. I sve tako dok vas ne izbacim iz posla. Tako da držite određeni nivo da ne bismo morali da se takmičimo. Ako zadržite ove cene biće vam ok, ali ako pokušate da se takmičite sa mnom, izbaciću vas iz posla", ispričao je Franzizi.
Jednom su ga optužili u okviru njegove porodice da je od države ukrao dve milijarde dolara i da je većinu para zadržao za sebe.
"Nedeljno sam njima davao nekoliko miliona ali oni su želeli da znaju gde je ostatak. Te dve milijarde nisam uzeo ali sam morao na sastank sa šefom. Izveli su me iz kola, krenuo sam ka tom stanu i tu je bilo nekih par desetina metara. Sećam se i sad te noći. Čak se sećam i mirisa cveća koje je mirisalo dok sam prolazio. Neverovatno. U to vreme nisam bio religiozan čovek, ali kada se nađeš u takvoj situaciji onda počneš da se moliš Bogu. Bio sam nervozan, ali nisam hteo da pokažem. Rekao sam šefu da to nije istina, da sav novac unosim u porodicu i da realno, ako je neko u opasnosti onda sam to ja i moja ekipa. Mi smo ti koji donosimo novac i odrađujemo sav posao. Ali od tog dana sam postao oprezniji", ispričao je Franzizi.
Baš u to vreme njegov otac je bio na uslovnoj slobodi.
"Otac mi nije držao stranu, iako smo bili u dobrim odnosima. I tada sam shvatio kakav je ovo način života koji razdvaja oca i sina. Čemu sve onda. Nisam mu ništa rekao, ali sam bio veoma razočaran. Na neki način sam ga razumeo, iako ja to njemu nikad ne bih uradio. Ali skoro da sam mu danas zahvalan zbog toga jer ja sam dve godine posle tog događaja upoznao svoju suprugu i tada sam shvatio da želim da izađem iz cele priče. Ali da se ovaj incident nije dogodio sa mojim ocem, verujem da nikada ne bih poželeo da izađem iz mafije", rekao je Franzizi.
IZLAZAK IZ PORODICE
Znao je da će mnogi biti uznemireni zbog njegove odluke da izađe iz posla.
"Ali s jedne strane, verujem da Bog ima drugačiji plan za mene. I to se pokazalo u poslednjih 20 godina. A s druge strane sam spoznao da te Bog nikada ne baca u vatru a da te prethodno ne pripremi. Dvadeset godina sam bio deo organizacije. Ali na neki način sam se izolovao kada sam izašao iz organizacije. Prvo sam otišao iz Njujorka. Da sam ostao tamo ne bih uspeo da budem živ danas. Odselio sam se u Kaliforniju. Kuća u kojoj smo živeli nije se vodila na mene, nisam odlazio u noćne kulbove jer znam ko tamo odlazi. Lako bi mogli da obaveste nekoga iz Njujorka da sam tu. Nisam živeo po šablonima, tačnije trudio sam se da ih ne pravim – nisam odlazio svake nedelje u isti restoran, nisam šetao svako jutro psa. Nisam hteo da stvorim obrazac ponašanja koji bi neko mogao da prati. Bio sam veoma disciplinovan", rekao je Franzizi.
I na kraju je, kako kaže, vremenom jedini on preostao.
"Neki su ubijeni, neki su otišli u zatvor. Tokom devedesetih smo imali veliki rat u okviru porodice – 13 ljudi je ubijeno nekih dvadesetak je poslato na doživotnu robiju. I još nešto je bitno, ja nikada nisam svedočio protiv nekoga iz moje porodice. Nikoga nisam poslao u zatvor. Da sam to uradio, bilo bi mnogo gore. Neki ljudi su bili privatno kivni na mene. Vidite, ja sam pravio mnogo novca i ljudi pored mene dobro zarađivali. Kada sam to sve ugasio ljudi su postali uznemireni. Posebno moj šef. Ali činjenica da nikoga nisam povredio me je dovela dovde. Doduše ja sam i dan danas oprezan. Nikad se ne zna. I dalje sam oprezan kad odlazim na neka mesta. Bog je bio dobar prema meni poslednjih godina. Ali nikad ne znaš… Nadam se da ću biti ovde još dugo vremena. Ali ako tako i ne bude, pa šta da se radi", rekao je Franzizi.