General Sadat je rekao da su ih izdali predsednici i političari.
"Poslednja tri i po meseca sam se borio danonoćno, bez prestanka, u južnoj avganistanskoj provinciji Helmandu protiv rastuće i krvave ofanzive talibana. Bili smo izloženi stalnim napadima ali smo uspeli da zadržimo talibane i da im nanesemo velike gubitke. Tada sam pozvan u Kabul da komandujem specijalnim snagama AVganistana. Ali talibani su već ulazili u grad, bilo je prekasno. Iscrpljen sam. Frustriran sam. I ljutit sam", za Njujork Tajms piše general Sami Sadat, komandant Avganistanske nacionalne armije.
Članak prenosimo u celosti.
Istina je da smo izgubili volju za borbom, ali...
Predsednik SAD Džozef Bajden rekao je prošle nedelje da američke trupe ne mogu i ne treba da se bore i ginu u ratu u kom avganistanske snage nisu voljne da se bore same za sebe. Istina je da je avganistanska vojska izgubila volju za borbom. Ali, to se dogodilo zbog rastućeg osećaja da su nas napustili naši američki partneri i zbog nepoštovanja i nelojalnosti, koji se odražava u tonu i Bajdenovim rečima u poslednjih nekoliko meseci. Nije da nema krivice i u avganistanskoj vojsci. Imali smo svojih problema, nepotizam i birokratiju, ali na kraju smo prestali da se borimo zato što su naši partneri pre nas to već učinil.
Teško mi je da gledam Bajdena i ostale zapadne lidere kako krive avganistansku vojsku za kolaps, a ne spominju uzroke zbog kojih se to dogodilo. Političke podele u Kabulu i Vašingtonu ugušile su vojsku i ograničile našu sposobnost da radimo svoj posao. Gubitak borbene logističke podrške, koju su SAD godinama pružale, nas je osakatio, kao i nedostatak jasnih smernica američkih i avganistanskih lidera.
Vodio sam 15.000 ljudi, izgubio sam stotine vojnika i oficira
General sam s tri zvezdice (general pukovnik) u avganistanskoj vojsci. Kao zapovednik 215. majvandskog korpusa 11 meseci sam vodio 15.000 ljudi u borbama protiv talibana na jugozapadu Avganistana. Izgubio sam na stotine oficira i vojnika. Zato sam, iscrpljen i isfrustriran, želeo da ponudim praktičnu perspektivu i odbranim čast avganistanske vojske. Ja nisam zadužen da rehabillitujem vojsku od grešaka, ali činjenica je da su se mnogi od nas hrabro i časno borili da bi nas američko i avganistansko rukovodstvo izneverilo.
Pre dve nedelje, dok sam se borio da sačuvamo južni grad Laškar Gah od talibana, predsednik Ašraf Gani imenovao me je za zapovednika avganistanskih specijalnih snaga, najelitnijih boraca u zemlji. Nevoljno sam napustio svoju jedinicu 15. avgusta i stigao u Kabul spreman za borbu, nesvestan koliko je situacija već bila loša. Zatim mi je Gani dao dodatni zadatak da obezbedim sigurnost u Kabulu. Međutim, nisam ni imao priliku, talibani su se približavali, a Gani je pobegao iz zemlje.
Veliki osećaj izdaje
Ogroman je osećaj izdaje. Nagli beg Ganija okončao je napore da se s talibanima pregovara o privremenom sporazumu za prelazni period, koji bi nam omogućio da zadržimo grad i pomognemo u upravljanju evakuacijama. Umesto toga, usledio je haos koji je rezultirao jezivim prizorima na aerodromu u Kabulu.
Kao odgovor na te scene Džozef Bajden je 16. avgusta kazao da su se avganistanske snage urušile, "ponekad bez pokušaja borbe". Ali borili smo se, hrabro, do kraja. Izgubili smo 66.000 vojnika u poslednjih 20 godina, što je jedna petina naše procenjene borbene snage.
Tri su razloga zbog kojih se raspala avganistanska vojska
Prvi, mirovni sporazum bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa s talibanima u februaru 2020. godine u Dohi osudio nas je na propast. Time je američkim interesima u regionu stavljen rok trajanja. Drugi razlog je taj što smo izgubili kooperantsku logistiku i održavanje, koji su ključni za naše borbene operacije. Treće, endemska korupcija u Ganijevoj vladi, koja se pružala do višeg vojnog rukovodstva i već dugo sakatila naše snage na terenu, nepopravljivo nas je sputala.
Sporazum Trampa i talibana oblikovao je okolnosti za trenutnu situaciju tako što je u suštini ograničio napadne borbene operacije američkih i savezničkih jedinica. Američka pravila angažovanja vazdušnih snaga kao podrška avganistanskim snagama bitno su se promenila preko noći, a talibani su ohrabreni. Mogli su već da osete pobedu i znali su da se samo čekaju potez Amerikanaca. Pre tog dogovora talibani nisu imali značajnijih pobeda u bitkama protiv avganistanske vojske. Nakon dogovora smo gubili desetine vojnika dnevno.
Krenulo je nizbrdo kad je Bajden potvrdio da će se držati Trampovog plana. Ipak, nastavili smo da se borimo. Međutim, tada je sve krenulo nizbrdo. Avganistanske snage obučavali su Amerikanci, koristeći američki vojni model, temeljen na visoko tehničkim specijalizovanim izviđačkim jedinicama, helikopterima i vazdušnim napadima. Izgubili smo superiornost nad talibanima kad nam je vazdušna podrška presušila i kad nam je nestalo municije.
Kooperanti su održavali naše bombardere i naše jurišne i transportne avione tokom celog rata. Do jula je većina od 17.000 logističkih kooperanata otišla. Tehnički problem sada je značio da će helikopter "Black Hawk", transportni avion C-130 ili nadzorni dron biti prizemljeni. Kooperanti su sa sobom odneli i odgovarajući softver i oružane sisteme. Fizički su uklonili naš helikopterski protivraketni obrambeni sistem. Nestao je i pristup softveru na koji smo se oslanjali za praćenje vozila, oružja i osoblja. Obaveštajni podaci u realnom vremenu su nam takođe uskraćeni.
Bajden je naredio povlačenje
Talibani su se borili snajperima i improviziranim eksplozivnim napravama, dok smo mi izgubili mogućnost delovanja iz vazduha i laserski navođeno naoružanje. A budući da bez podrške helikoptera nismo mogli da snabdevamo baze, vojnicima je često nedostajalo podrške za borbu. Talibani su zauzeli mnoge baze, a na drugim mestima predale su se cele jedinice.
Potpuno povlačenje, koje je naredio Bajden, samo je pogoršalo situaciju. Zanemario je uslove na terenu. Talibani su imali siguran datum odlaska Amerikanaca i nisu se bojali vojne odmazde za bilo šta što su učinili u međuvremenu. I tako su talibani stalno jačali. Moji vojnici i ja trpeli smo i po sedam talibanskih auto-bombi dnevno tokom jula i prve nedelje avgusta u provinciji Helmand. Ipak, nismo popustili.
Korupcija u vladi i vojsci je nacionalna tragedija
Ne treba zanemariti treći faktor. Postoji dobro dokumentovana korupcija, koja je prožela našu vladu i vojsku i to je zaista naša nacionalna tragedija. Toliko je naših lidera, uključujući i vojnih komandanata, postavljeno zbog svojih ličnih veza, a ne zbog sposobnosti. Ta imenovanja imala su poguban uticaj na nacionalnu vojsku, jer je liderima nedostajalo vojno iskustvo da bi bili delotvorni ili stekli poverenje ljudi od kojih se traži da rizikuju svoje živote. Poremećaji u ishrani i snabdevanju gorivom, što je bila posledica korumpirane raspodele ugovora, uništili su moral mojih trupa.
Poslednji dani borbe bili su nadrealni. Intenzivno smo se borili protiv talibana na terenu dok su američki borbeni avioni kružili iznad nas, samo gledajući šta se događa. Osećaj napuštenosti i izdaje može da se uporedi samo s frustracijom koju su nam američki piloti preneli. Bili su prisiljeni da gledaju rat na terenu, ali nisu mogli da nam pomognu. Pod talibanskom vatrom moji su vojnici čuli avione i pitali se zašto nam ne pružaju vazdušnu podršku. Naš moral je bio uništen. Širom Avganistana vojnici su prestali da se bore. Držali smo Laškar Gah u žestokim borbama, ali kako je ostatak zemlje pao, nedostajala nam je podrška za nastavak borbi i povukli smo se u bazu. Moj korpus, koji je nastavio s borbom i nakon što sam pozvan u Kabul, bio je jedan od poslednjih koji se predao, tek nakon pada glavnog grada.
"Ovo nije bio samo afganistanski rat, izdali su nas" političari i predsednici
Ovo nije bio samo avganistanski rat, bio je to međunarodni rat, u kojem su bile uključene mnoge vojske. Bilo bi nemoguće da samo jedna vojska, naša avganistanska, preuzme zadatak i nastavi da se bori. Ovo je bio vojni poraz, ali je proizašao iz političkog neuspeha, zaključio je general Sami Sadat.