Novinar NJujorkera koga su pre dve godine kidnapovali talibani, zajedno sa avganistanskim novinarom Tahirom Ludinom, podelio je svoju priču o prijatelju koji nije mogao da se dokopa slobode odlaskom iz Kabula, iako je uspeo da pobegne iz zarobljeništva.
Otmičari su ih selili od kuće do kuće i na kraju ih odveli u udaljena plemenska područja Pakistana, gde su talibani uživali u sigurnom utočištu. Čuvari su tada rekli Tahiru kako žele da ga pogube i osakate mu telo dok su se prema autoru ovog svedočenja ponašali bolje, tražeći da njegov bivši poslodavac Tajms plati milione dolara otkupa za oslobađanje zatvorenika iz Gvantanama.
Nakon sedam meseci zatočeništva, on i Tahir su pobegli, dok su čuvari spavali u obližnju vojnu bazu, a vozač je nekoliko nedelja kasnije sam pobegao. Ovo iskustvo je promenilo njihove živote - prvi se oženio i prestao da bude ratni reporter, dok je Tahir otišao u Virdžiniju, gde je radio kao vozač Ubera, a zatim je počeo da isporučuje pakete za Amazon, šaljući novac svojoj porodici koja je ostala u Kabulu. On je 2017. dobio državljanstvo i doveo kod sebe petoro starije dece.
Novinar je pokušavao nekoliko puta da stupi u kontakt sa Tahirom, međutim neuspešno. Prvi Tahirov odgovr usledio 28. marta ove godine iz Kabula, i nije bio nimalo optimističan.
"Talibani su ispred Kabula. Na hiljade Avganistanaca napuštaju svaki dan Kabul", napisao je Tahir u mejlu i dodao da je aplicirao za vizu kako bi omogućio i ostatku svoje porodice da dođe sa njim u Ameriku.
Novinar je u maju i junu kontaktirao grupe za pomoć izbeglicama, neprofitne pravne organizacije i akademske krugoveda vidi mogu li pomoći Tahiru i još jednom prijatelju iz Kabula. Čini se da visoki zvaničnici Bele kuće i Stejt departmenta, kako je dalje naveo, nisu shvatili broj avganistanskih civila koji su, poput Tahira, podržali napore SAD-a i bili bi u velikoj opasnosti ako talibani povrate vlast. SAD su pokušale jedan od najvećih napora za obnovu nacije od Drugog svetskog rata, finansirajući stvaranje škola, zdravstvenih klinika i nezavisnih medija širom zemlje. Prema podacima Međunarodnog komiteta za spasavanje, u proteklih dvadeset godina 300.000 avganistanskih civila bilo je povezano sa američkim projektom u zemlji.
Tahir i prijatelj su mu sredinom jula, frustrurani zbog nemogućnosti da uspeju, rekli da su odustlai od ideje za vizu. On se obratio sadašnjim i bivšim državnim zvaničnicima koje je sreo tokom prošlog izveštavanja, a koji su mu rekli da se prioritet daje prijavama 20.000 Avganistanaca koji su radili kao prevodioci ili su bili zaposleni u američkoj vojsci. Tri meseca nakon objavljivanja povlačenja američkih trupa, samo je oko sedam stotina od 20.000 vojnih prevodilaca stiglo u Sjedinjene Države.
Novinar koji nije znao kako da pomogne prijatelju je početkom avgusta odlučio da izađe u javnost. Tokom trajanja bezbednosnog foruma u Aspenu, koji je održan virtuelno ove godine, pitao je visokog američkog diplomatu koji nadgleda mirovne pregovore sa talibanima Zalmaja Kalilzada o Tahirovom slučaju. Diplomata mu je odgovorio da će povezati Tahira sa ambasadom koja ga je kontaktirala, bez gotovo ikakvih informacija. U međuvremenu je molba za putovanje njegovog šestogodišnjeg sina u SAD obrisana, ali su molbe za njegovu drugu malu decu još uvek bile u obradi, više od četiri meseca nakon što su podnete.
Nekoliko dana kasnije talibani su zauzeli Kabul, patrolirjaući ulicama u blizini Tahirovog doma, koji je odlučio da je za njegovu porodicu u tom trenutku bilo najbolje da ostane unutra. On mu je takođe rekao da američke trupe puštaju američke građane u mali vojni deo aerodroma koji je bezbedan, dok su Avganistanci prepušteni sami sebi. U ponedeljak uveče, Tahir ga je nazvao posle ponoći. Govorio je šapatom jer su mu deca spavala. Čuo je da su talibani pretraživali kuće u Kabulu i tražili bilo koga ko je sarađivao sa Amerikancima.
"Mislim da Amerikanci pokušavaju da napuste Kabul i samo uzmu diplomate," rekao je on, dodajući da je jak, ali da ne zna šta da radi jer su, kako je naveo, ostavljeni.