On živi u mašini iz 1900. godine.
Pol Aleksander (74) iz Teksasa bio je najobičniji dečak kada je, sa svega šest godina, oboleo je od dečje paralize tokom igre sa drugarima.
Ova bolest, koja je u to vreme harala svetom, predstavljala je strah i trepet za ljude. Slično današnjoj situaciji, masovno su počele da se nose zaštitne maske, ljudi su se izolovali i izbegavali okupljanja plašeći se bolesti protiv koje, naravno u početku, nije bilo leka.
"Majka je, kada me je odvela kod lekara rekla, nije valjda i moj sin", priseća se Aleksander prvih momenata kada mu je dijagnostifikovana dečja paraliza. Bolest ga je paralizovala od vrata nadole, zbog čega nije mogao samostalno da diše, pa je većinu života proveo u metalnoj "kutiji" koja to čini umesto njega a koja se žargonski naziva "gvozdena pluća". Uprkos tome, nanizao je brojne uspehe i postao inspiracija mnogima.
Mašina koja ga održava u životu je iz ranih 1900. i u vreme kada se Pol razboleo, bila je jedino rešenje za spasavanje njegovog života tako što mu pomaže da diše.
Od tada "prozor u svet" predstavlja mu samo u ogledalo koje ima iznad glave.
"Nije bitno da li možete da se pomerite ili ne. Nije važno da li možete da dišete ili ne. Ja samo živim život i smatram da je perfektan", rekao je Aleksandar novinaru koji ga je posetio ne bi li ispričao njegovu nesvakidašnju priču.
Mehanizam u "gvozdenim plućima" menja pritisak čime omogućava Polovim plućima da rade.
Pre nego što je otrkivena vakcina protiv ove bolesti (otprilike 1955. godine) hiljade dece prošlo je kroz metalnim kanisterima, a Aleksandar je jedan od poslednjih pacijenata koji i danas žive na ovaj način. Kao zarobljenik mašine, vremenom je počela da mu se i dopada.
"Kada sam usamljen, depresivan ili nesrećan, ova mašina mi pomaže da se izborim sa tim", izjavio je on.
Vremenom je naučio da izvestan period diše bez uređaja, završio je studije prava nakon čega je otvorio i advokatsku kancelariju, napisao je autobiografiju kucajući ustima.
Međutim, u 74. godini receptori koji su bili oštećeni tokom bolesti ponovo su popustili pa je Pol bio primoran da se ponovo vrati u metalnu kutiju.
"Nekada razmišljam o tome da uzmem brod i odem, da stavim svoja "gvozdena pluća" na brod i isplovim. Zašto da ne? Želim da vidim Evropu", objašnjava on nadajući se da će mu se želja ispuniti.