Pre 20. godina, tačnije 7. maja 2001. Vladimir Putin je prvi put položio zakletvu kao predsednik Rusije.
Na vlasti je više od dve decenije. Nekad predsednik, nekad premijer. Uvek onaj koji se pita.
Ali moglo je sve da bude i drugačije. Naime, Putin je otkrio da nije izabrao profesiju predsednika kada mu je to predložio prvi predsednik Rusije Boris Jeljcin, pošto nije bio spreman.
"Kada me je prvi predsednik Rusije Boris Nikolajevič Jeljcin pozvao kod sebe i rekao: ’Želim da predstavim vašu kandidaturu u Državnoj dumi da biste bili premijer, a zatim ću vam ponuditi da idete na predsedničke izbore. Da li se slažete?‘ Rekao sam mu: ’Ne‘“, ispričao je Putin.
On je istakao da se Jeljcin, kada je čuo taj odgovor, veoma začudio i zainteresovao: "Zbog čega?“
"Ja mu kažem: ’Borise Nikolajeviču, nisam spreman‘. A već sam bio veliki dečko i već dugo sam radio u raznim državnim strukturama vlasti. Želim da budete spremni da što ranije donosite bitne odluke u svom životu i želim vam uspeh", rekao je on svojevremeno.
Putin je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Lenjingradu i moskovsku Višu školu KGB broj 1. Putinu je prvi predsednik Rusije Boris Jeljcin uoči Nove 2000. godine ponudio da bude vršilac dužnosti predsednika.
Donosimo vam neke od najzanimljivih detalja iz njegovog života koje možda niste znali. Počećemo od toga čime se vozi.
PUTINOVA LIMUZINA
Najkraće - deluje kao kombinacija Mercedesa S klase i modela Rols Rojs Fantom.
Prema nezvaničnim informacijama, za pogon je upotrebljen turbopunjeni V12 sa 850 ks, koji je razvijen uz pomoć nemačkog Poršea, a automatski devetobrzinski menjač navodno je ruske proizvodnje. Radi se o specijalnom blindiranom vozilu, koje se smatra najboljim na svetu, otpornim na napade iz vazduha, bojne otrove, a prilagođen i da izdrži pod vodom.
PUTINOV AVION
Vladimira Putin na raspolaganju ima iljušin IL-96-300PU(M1). Dva slova u njegovom nazivu, PU, znače "komandni punkt”, jer predsednik RF u ovom avionu ne samo što može dugo i komforno da boravi, već i da obavlja sve državničke poslove kao da se nalazi u Kremlju, uključujući i komandu nad oružanim i strateškim snagama RF.
Oznaka M1 ukazuje da je reč o modernizovanoj i unapređenoj verziji, u odnosu na predsedničke avione izgrađene devedesetih godina, na kojima je leteo Boris Jeljcin.
Inače ruska vazduhoplovna flota trenutno ima 38 aviona i 19 helikoptera i na raspolaganju je najvišim ruskim funkcionerima. Za predsednika su posebno na raspolaganju dva Il-96-300PU(M1), a postoje još dva slična, izgrađena 1995. po narudžbini Jeljcina. Drugi, moderniji par "iljušina”, napravljen je specijalno za Putina, pod nadzorom i po tehnologiji britanske kompanije „Dajmonajt erkraft furnišings”. Ukupno, lična flota predsednika Rusije ima 24 vazduhoplova, to jest 13 aviona i 11 helikoptera.
Predsednički „iljušin” izrađen je u ukupno četiri primerka u poslednje dve decenije i oni se međusobno gotovo ne razlikuju, kada je reč o tehničkim parametrima.
Svi imaju ugrađene sisteme za povećani domet, kao i opremu za komandovanje oružanim snagama u uslovima nuklearnog rata. Konkretno, to znači da predsednik može da ima punu kontrolu nad atomskim „štitom i mačem”, čak i ako su sva ostala komandna mesta uništena.
U avionu postoje tri bara, soba za odmor sa dva kreveta, radni kabinet od 10 kvadratnih metara, kupatilo sa tuš kabinom. Delovi unutrašnjosti su urađeni od zlata i dragog kamenja. Okvirna cena jednog aviona je oko 150 miliona evra, a do kraja sledeće godine planirana je isporuka još jednog, petog predsednikovog vazduhoplova. Avion je opremljen tako da može da poveze ne samo predsednika, već i čitavu vladu, gde će oni imati uslove za sastanke i rad.
PUTINOVO OBEZBEĐENJE
Za razliku od Jeljcina, Putin ne voli intimizaciju sa saradnicima. Svako radi svoj posao, a on odlučuje kuda će i kako će. To je i objasnio jednom prilikom na konferenciji za novinare u Visbadenu
"Kada bih reagovao na različite pretnje i slušao savete obaveštajnih službi, ne bih ni izlazio iz kuće. Službe bezbednosti treba da rade svoj posao, a ja svoj", rekao je tada Putin, prenele su Novosti.
Nekadašnji šef obezbeđenja Brežnjeva i Gorbačova, general Medvedev, objašnjava, za da je najvažnija zaštita ona koja se ne vidi. To su agenti koji prate šta se zbiva okolo i sakupljaju važne informacije. Telohranitelji mogu da zaustave samo nekog avanturistu, ludaka ili alkoholičara.
U pripremi Putinovih putovanja na hiljade agenata sve proverava i pročešlja pre nego što predsednik uopšte spakuje kofer. Na tom poslu angažovani su agenti civilne i vojne obaveštajne službe, a posle njih agenti Federalne službe bezbednosti (bivšeg KGB), da naprave analize.
Posebna pažnja se posvećuje sumnjivim osobama i čini se sve da se opasni tipovi ne nađu blizu predsednika. Posle tih podrobnih analiza, određuje se nekoliko maršruta. Na najbliži aerodrom stižu dva aviona u kojim su i blindirani automobili predsednika i njegove pratnje.
PUTINOVO BOGATSTVO
Vladimir Putin je najverovatnije najbogatiji čovek na svetu. Ali ima jedan problem - to je nemoguće potvrditi sa sigurnošću. Prema navodima Kremlja, ruski predsednik zarađuje oko 133.000 dolara godišnje i živi u malom stanu.
Taj se opis ne uklapa u ono što mnogi govore o Putinovom načinu života.
Naime, bivši savetnik ruske vlade Stanislav Belkovski ocenio je da Putinovo bogatstvo iznosi 70 milijardi dolara. Menadžer Bil Brauder, poznati Putinov kritičar, tvrdio je da se radi o sumi većoj od 200 milijardi dolara. Ovaj podatak ga svakako onda stavlja daleko ispred zvanično najimućnije osobe na planeti - osnivača Amazona Džefa Bezosa.
Zbog čega je nemoguće sa sigurnošću utvrditi Putinovo bogatstvo? Panamski dokumenti iz 2015. otkrili su da bi Putin mogao zatomiti i ojačati svoje bogatstvo posredstvom zastupnika.
Kao predsednik Rusije, Putinovo službeno prebivalište je Moskovski Kremlj. Međutim, većinu svog vremena provodi u prigradskoj vladinoj rezidenciji van grada pod nazivom Novo-Ogarjovo.
On navodno ima pristup u 20 različitih palata i vila.
Zvanični zapisi koje je Kremlj objavio 2016. godine naterali bi nas da verujemo da Putin ima veoma skroman popis nekretnina. Izveštaj kaže da je vlasnik malog zemljišta i stana sa garažom.
Ali tokom godina, Putin je povezivan sa mnogim drugim nekretninama. Najkontroverznija od njih je takozvana "tajna palata". Ovo je navodno izgrađeno za Putina a korišćena su ilegalna državna sredstva. Ova epska vila navodno je koštala milijardu dolara. Ima privatno pozorište i heliodrom sa prostorom za tri helikoptera. Putinov kritičar Boris Nemcov tvrdio je da Putin poseduje više privatnih aviona, helikoptera i jahti.
Za jedan od njegovih aviona se tvrdi ima kabinu od 11 miliona dolara opremljenu draguljima i toalet koji je koštao blizu 100.000 dolara. Ovaj avion ima prostora za do 186 putnika. Putina optužuju da ima pet ovakvih aviona.
Navodi se da Putin ima kolekciju od četiri jahte, a za održavanje samo jedne potrebno je nekoliko hiljada dolara. "Rusija" jedna od njegovih jahti je 2005. remontovana i nadograđena a to je navodno koštalo 1,2 milijarde dolara.
Onda je tu Olimpija. Navodno je dobio ovu luksuznu jahtu od 57 metara, vrednu 35 miliona dolara, na poklon od oligarha Romana Abramoviča. Prema bivšem šefu državne brodarske kompanije u Rusiji, Putin upravlja jahtom koristeći državni novac.
U 2015. godini, Putin se slikao kako vežba sa tadašnjim ruskim premijerom Dmitrijem Medvedevim. Tada su se pojavili izveštaji da njegov donji deo trenerke od kašmira "Loro Piana" košta 1.425 dolara. Putin je to ukomponovao sa odgovarajućim gornjim delom pa sve ukupno "izađe" na 3.200 dolara. U prošlosti, Putin je čak poklanjao satove. Predsednik je, kako se izveštava, jedan poklonio sibirskom dečaku dok je bio na odmoru, a drugi fabričkom radniku koji je od predsednika tražio da mu pokloni nešto za uspomenu. Kako se izveštava, satovi su vredni 10.500 dolara svaki.
Putinov unutrašnji krug je ustvari razlog zašto niko ne može sa sigurnošću utvrditi tačnu vrednots Putinovog bogatstva. Gardijan je izvestio da su 2010. godine "američki diplomatski kanali sugerisali da Putin zadržava svoje bogatstvo putem zastupnika", uključujući svog najboljeg prijatelja Sergeja Roldugina i bankara Jurija Kovalčuka.