Međuzvezdani posetilac, kojeg su astronomi nazvali Oumuamua, najverovatnije je sazdan od smrznutog azota i u obliku je kolačića, a ne štapića kako se mislilo. Takođe, nije ni kometa niti asteroid.
Prvi poznati međuzvezdani posetilac našeg Sunčevog sistema nije ni kometa ni asteroid kako se prvo sumnjalo i ne liči nimalo na cigaru, piše britanski "Gardijan".
Nova studija navodi da je misteriozni objekat verovatno ostatak sveta sličnog Plutonu i u obliku je kolačića, to jest vrlo debele palačinke.
Astronomi Državnog univerziteta u Arizoni izveštavaju da je čudan objekat dužine 45 metara, od smrznutog azota, baš kao što je i površina Plutona i najvećeg Neptunovog meseca Tritona.
Autori studije, Alan Džekson i Stiven Deš, misle da je udarac otkinuo deo planete prekrivene smrznutim azotom pre 500 miliona godina i poslao ga na put u pravcu našeg Solarnog sistema. Veruje se da je crvenkasto telo delić izvornog tela čiji su spoljni slojevi isparili pod dejstvom kosmičkih zračenja i, u poslednje vreme, Sunca.
Šta je Oumuamua
Nebesko telo nazvano je Oumuamua, što na havajskom znači izviđač, u čast opservatoriji na Havajima koja ga je otkrila 2017. godine.
Izgleda kao svetlosna tačka udaljena milione milja, a utvrđeno je da potiče izvan našeg Sunčevog sistema, jer njegova brzina i putanja sugerišu da ne orbitira oko Sunca ili bilo čega drugog.
Jedini drugi objekat za koji je potvrđeno da je zalutao iz drugog solarnog sistema u naš je kometa 21/Borisov, otkrivena 2019. godine.
Oumuamua je izgledao kao asteroid, ali je imao ubrzanje kao kometa. Ipak, za razliku od komete nije imao vidljiv rep. Naučnici su se lomili između komete i asteroida, a čak je bilo teorija da bi Oumuamua mogao da bude i rezultat rada vanzemaljaca.
"Svi su zainteresovani za vanzemaljce i bilo je neizbežno da će prvi objekat koji stiže iz prostora izvan Sunčevog sistema navesti ljude da razmišljaju o vanzemaljcima", rekao je Deš dodajući da je u nauci važno da se zaključci ne donose prebrzo.
Кoristeći njegove veličinu, oblik i sjaj, kao i odsustvo supstanci koje bi stvarale vidljivi rep, Džekson i Deš su osmislili računarske modele koji su im pomogli da utvrde da je Oumuamua najverovatnije komad azotnog leda koji se postepeno krunio.
Njihova dva rada objavila je Američka geofizička unija, a takođe su predstavljena na ovogodišnjoj virtuelnoj konferenciji o izučavanju meseca i planeta.
Hipoteza o predmetu koje su napravili vanzemaljci
Nisu svi naučnici prihvatili novo objašnjenje. Avi Leb sa Univerziteta Harvard osporava nalaze i ostaje pri svojoj pretpostavci da se čini da je predmet više veštački nego prirodan - drugim rečima, nešto što dolazi iz vanzemaljske civilizacije, možda jedro.
S obzirom na to da Oumuamua nije kao kometa ili asteroid, ali ni ičega što je ranije viđeno, "ne možemo da radimo uobičajeno, kako tvrde mnogi naučnici", napisao je Leb.
"Ako razmišljamo o nečemu što ranije nismo videli, moramo na stolu ostaviti hipotezu o veštačkom poreklu i prikupiti više dokaza o predmetima iz iste klase", objašnjava fizičar koji se specijalizovao u oblasti astronomije i kosmologije.
Кada se Oumuamua približio Zemlji, činilo se da ima širinu šest puta veću od svoje debljine. To su grube proporcije jednog Oreo keksa, primetio je Deš.
Ovo nebesko telo sada je izvan orbite Urana, udaljen više od dve milijarde milja i suviše malo da bismo ga mogli posmatrati, čak i izuzetno jakim svemirskim teleskopom "Hablom".
"Zbog toga, astronomi će morati da se oslone na prvobitna zapažanja i posmatranja i, nadamo se, nastaviti da usavršavaju svoje analize", zaključio je Džekson.