Amerika se temeljila na konceptu da pojedinci imaju pravo na nakupljanje privatnog bogatstva. Nijedna druga zemlja u istoriji nikada nije skovala takve materijalne koncepte od samog nastanka.
Kapitalizam i pravo na zaradu (veliku ili malu) bez uplitanja vlade ili crkve utkani su direktno u tkivo osnivačkih dokumenata i društvene DNK građana SAD-a, piše portal "Celebrity Net Worth".
Amerika je danas najbogatija zemlja na svetu. Zbog toga ljudi iz celog sveta očajnički žele da slete na njene obale u nadi da će ostvariti svoj američki san, san koji je stvorio neka od najvećih ličnih bogatstava u modernoj istoriji.
U ovom trenutku, osam od deset najbogatijih ljudi na svetu su Amerikanci. Dvojica od tih osam – Sergej Brin (Gugl) i Ilon Mask (Tesla / SpaceX) – doseljenici su u Ameriku. To su dva od bezbroj primera imigranata koji su se iskrcali na američke obale nestrpljivi da započnu svoj san.
Međutim, da li znate ko su najbogatiji Amerikanci svih vremena?
Kako se današnji tehnološki bogataši po svojoj neto vrednosti mere sa svojim prethodnicima iz industrijskog doba? Na primer, kako se trenutna neto vrednost Marka Zakerberga u iznosu od blizu 100 milijardi dolara meri prema neto vrednosti Rokfelera, Karnegija i Vanderbilta kad u obzir uzmete inflaciju?
Voren Bafet – 89 milijardi dolara (1930 – danas)
Predsedavajući "Berkshire Hathaway", holding kompanije koja poseduje udele u najrazličitijim industrijama, i jedan od najvećih vlasnika kompanije "Apple", ima neto vrednost od 89 milijardi dolara, uz jednu malu napomenu. Slično kao i Bil Gejst, Voren namerava da veći deo svog bogatstva da u dobrotvorne svrhe pre nego što umre, a zapravo je već dao oko 40 milijardi dolara. Da to nije učinio, danas bi vrlo verovatno mogao imati neto vrednost od oko 130 milijardi dolara.
Fridrih Vejerhojzer – 80 milijardi dolara (1834 – 1914)
Nakon građanskog rata, Fridrih je osnovao drvnu kompaniju i na kraju je stekao više od dva miliona hektara zemlje, što ga je učinilo jednim od najvećih privatnih zemljoposednika u SAD-u. Njegove investicije u drvo bile su izuzetno uspešne, donoseći neto vrednost od preko 80 milijardi dolara mereno u današnjim dolarima.
A.T. Stjuart – 90 milijardi dolara (1803 – 1876)
Irac po rođenju, Aleksander Tarnej Stjuart, zvani A.T. Stivart je osnovao prvu robnu kuću u Njujorku koja će postati najveća maloprodajna radnja na svetu u svoje vreme. Još 1869. godine Stjuartova neto vrednost procenjivala se na preko milion dolara, a kada je umro 1876. godine, njegovo bogatstvo vredelo je kao 90 milijardi dolara u 2012. godini!
Stiven Žerar – 105 milijardi dolara (1750 – 1831)
Poreklom Francuz, Stefan Žerar bogatstvo je stekao u brodarstvu i na kraju u bankarstvu. U vreme smrti on je bio najbogatiji čovek u Americi s neto vrednošću od 105 milijardi dolara. Umro je bez naslednika i veliki deo svog bogatstva donirao je u dobrotvorne svrhe.
Mark Zakerberg – 120 milijardi dolara (1984 – danas)
Mark je osnovao kompaniju "Facebook" u svojoj sobi na Harvardu 2004. godine. Šesnaest godina kasnije vredi 98 milijardi dolara, ali njegova neto vrednost dosezala je 120 milijardi dolara u septembru 2020. godine.
Džon Džejkob Astor – 121 milijardi dolara (1763 – 1848)
Džon je svoje prvo bogatstvo stekao trgovinom krznom u Americi. On je tada iskoristio svoja ogromna finansijska sredstva za kupovinu nekretnina u Njujorku, uključujući ono što će na kraju postati hotel "Waldorf Astoria". Astor je bio prvi multimilioner ikad u Americi i u trenutku svoje smrti 1848. godine imao je neto vrednost od 121 milijardu dolara u današnjim dolarima.
Bil Gejts – 121,9 milijardi dolara (1955 – danas)
On je osnivač kompanije "Microsoft " i to je dovoljno da postane šesti najbogatiji Amerikanac ikad, ali poput svog dobrog druga Vorena i Gejts se obavezao da će većinu svog bogatstva donirati u dobrotvorne svrhe tokom svog života i zapravo je već donirao 50 milijardi dolara. Da je Bil bio škrtica, danas bi vredeo više od 200 milijardi dolara.
Kornelijus Vanderbilt – 185 milijardi dolara (1794 – 1877)
Kornelijus je rano stekao bogatstvo upravljajući parnim čamcima, ali ogromno bogatstvo nije stekao sve dok nije uložio u železnice u dobi od 70 godina. Svoj novac iskoristio je za osnivanje Univerziteta Vanderbilt, a njegovi potomci još uvek poseduju ogromne nekretnine u Njujorku. U vreme svoje smrti 1877. godine Cornelius Vanderbilt imao je neto vrednost od 185 milijardi dolara u današnjim dolarima.
Ilon Mask – 183 milijardi dolara (1971 – danas)
Mask je rođen u Pretoriji u Južnoj Africi 1971. Američki državljanin postao je 2002. godine a svoje prvo značajno bogatstvo stekao je kao jedan od suosnivača "Paypal" kompanije. Pretočio je to bogatstvo u dve kompanije: "Tesla" i "SpaceX", koje su u nekoliko navrata zamalo bankrotirale. Sada je vlasnik oko 20 odsto Tesle i oko polovine kompanije "SpaceX".
Ilon je započeo 2020. godinu s neto vrednošću od 28 milijardi dolara a završio s 170 milijardi dolara. Za nedelju dana u 2021. njegova neto vrednost povećala se za 40 milijardi na 210 milijardi dolara. Tokom te sedmice Ilon je na neko vreme nadmašio Džefa Bezosa i postao najbogatija osoba na planeti.
Džef Bezos – 189,3 milijardi dolara (1964. – danas)
Džef je osnivač, predsednik, izvršni direktor i predsednik kompanije "Amazon.com" i čovek koji je promenio način na koji ljudi kupuju. Mediji su pisali o tome kako je napisao poslovni plan za "Amazon" dok je sa suprugom vozio kroz zemlju, nakon što je ostavio visoko plaćeni posla u investicijskom bankarstvu i odlučio da kreira najveću svetsku trgovinu.
Bezos je prvi put nadmašio Bila Gejtsa kao najbogatija osoba na svetu u julu 2017. Bio je najbogatiji čovek na svetu od oktobra 2017. do januara 2021. kada ga je na neko vreme nadmašio Ilon Mask.
Iako treba napomenuti da je njegovo trenutno bogatstvo manje za oko 60 milijardi dolara bogatstva koje je nakon razvoda pripalo njegovoj supruzi. Da se nije razveo, našao bi se na ovoj listi s 256 milijardi dolara.
Endru Karnegi – 310 milijardi dolara (1835 – 1919)
Na vrhuncu buma industrije čelika, Endru je uložio velika sredstva u čelične kompanije koje su se itekako isplatile. Na kraju je postao šef "US Steel-a", koji ga je katapultirao u gornji nivo američkog bogatstva. Godine 1901. Endru je prodao svoju kompaniju bankaru J.P. Morganu za 480 miliona dolara koji su plaćeni u kamatnim obveznicama smeštenim u banci koja je izgrađena posebno za zaštitu obveznica.
U vreme njegove smrti 1919. godine, Endru je vredeo 310 milijardi dolara današnjih dolara, što ga je učinilo drugim najbogatijim Amerikancem koji je ikad živeo. Nakon prodaje svoje kompanije, ostatak života posvetio je filantropiji. Poklonio je čitavo bogatstvo, finansirajući velike bolničke sisteme i škole koji i danas rade. Prema legendi, on u početku nije nameravao dati ni centa, već se predomislio nakon što se osećao krivim za doprinos teškim radnim uslovima za železare koje su ga izuzetno obogatile.
Džo D. Rokfeler – 340 milijardi dolara (1839 – 1937)
Rokefeler nije bio samo najbogatiji Amerikanac koja je ikada živeo, već i jedno od najbogatijih ljudskih bića u istoriji s neto vrednošću od 340 milijardi dolara u današnjim dolarima kada je umro 1937. godine. On je bio osnivač kompanije "Standard Oil", a na kraju je kontrolisao preko 90 odsto sve nafte u Sjedinjenim Državama.
Američka vlada razbila je "Standard Oil" zbog monopola i na kraju je podeljena na ono što su postale kompanije "Amoco", "Chevron Conoco" i "ExxonMobil".
Interesantno je da je Rockefelerovo bogatstvo poraslo nakon ukidanja monopola. Razdvajanje njegovog carstva omogućilo je kompanijama da se takmiče i posluju na nivoima na kojima ranije nisu mogle.
Oslobođena je ogromna vrednost ,a kao vlasnik sitnih delova svake kompanije, Džon D. video je kako mu bogatstvo eksplodira. Bio je prvi Amerikanac koji je ikad vredeo više od milijardu dolara, a nakon smrti ostavio je preko 500 miliona dolara u dobrotvorne svrhe.