KIna bi, po mišljenju analitičara, imala mogućnosti za ozbiljnije vojne akcije.
Za vreme vladavine Si Đinpinga Kina je dovela vojne sposobnosti na neviđeni nivo, pojačala vojni pritisak na Tajvan, redovno održava velike vojne manevre u Istočnom i Južnom kineskom moru, a sukobi na granici sa Indijom prouzrokovali su žrtve na obe strane.
Analitičari međunarodne politike počeli su da razmatraju mogućnost neke vojne akcije, za koju bi, svi se slažu, Kina imala sredstava.
"Nećemo dozvoliti da bilo ko, bilo kakva sila povredi ili okrnji kinesku svetu teritoriju" saopštilo je u novembru ministarstvo odbrane.
Mada kineske diplomate uporno tvrde da su im namere miroljubive, dr Orijana Mastro, analitičar za međunarodne studije Univerziteta Stanford, izjavila je prilikom debate američkog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) da je uverena da uskoro predstoji vojni sukob.
"Ne deluje kao da se Kina sprema za mir. Njeno oružje nije defanzivno. Bilo da je reč o manifestaciji vojne moći ratnim brodovima, ili naručivanju nosača aviona, ono što jasno možemo da vidimo jeste da stvaraju vojsku koja će im omogućiti da silom preuzmu teritoriju koju smatraju svojom " izjavila je ona.
Ratna retorika dostigla vrhunac
Za vreme Si Đinpinga kineska ratna retorika dostigla je vrhunac.
"Kineski narod ne želi rat, ali smo sa nekoliko susednih zemalja u sukobu oko teritorija koje su izazvale SAD da bi se suprotstavile Kini" konstatovao je u septembru propagandni servis Komunističke partije.
Kina je u sporu sa Filipinima, Vijetnamom, Japanom, Malezijom, Indonezijom, Brunejom, Južnom Korejom, Singapurom i Tajvanom. Ima sporove oko zemlje sa Rusijom, Indijom, Nepalom, Butanom, Laosom, Mongolijom, Tibetom i Mjanmarom, ali ciljna publika nisu ti susedi, već ostatak sveta.
.
"Kao prvo, moramo jasno staviti do znanja da je druga strana ta koja krši postojeće stanje. Drugo, moramo da objasnimo da je druga strana provokator u složenoj situaciji" tvrdi urednik „Global tajmsa“, propagandnog servisa Komunističke partije Hu Siđin. Prema njegovim rečima, svaki scenario mora biti takav da opravda postupanje Kine. Samo tako „može da se započne pravedan rat“.
Igra moći
Predsednik Si, kao i većina autoritarnih lidera, izgradio je moć igrajući na kartu nacionalnog ponosa. Da bi zadržao vlast, mora da pruži rezultate.
"Znamo da je Si Đinping veliki nacionalista. Mnogo puta je, na primer, rekao da je ponovno ujedinjenje sa Tajvanom neophodno da bi se kineska nacija podmladila" ističe dr Orijana Mastro.
Ona tvrdi da većina ratova počne kada su lideri uvereni da će vojna sila obezbediti resurse, moć, slavu i prestiž, te da će ishod opravdati gubitke.
"Kinesko rukovodstvo očigledno veruje da je najvažniji zadatak da povrati kontrolu nad onim što smatra svojom teritorijom" kaže ona.
Mada bi Komunistička partija radije priblegla ekonomskim i diplomatskim sredstvima, postoje nagoveštaji da gubi strpljenje.
"Moramo biti jasni, potpuni povratak tih teritorija pod kontrolu Kine ne može se obezbediti tim sredstivma" kaže Mastro.
Indija se nikada dobrovoljno neće odreći teritorija na Himalajima, Tajvan se neće tek tako odreći demokratije i nezavisnosti, a Vijetnam, Japan i Filipini ne mogu sebi da dozvole da izgube tradicionalna ribolovna područja.