Briselski Politiko navodi da je u vrhu liste najmoćnijih u Evropi bila i ostala nemačka kancelarka Angela Merkel.
Briselski "Politiko" objavio je listu najmoćnijih ljudi u Evropi, u kojoj je nemačku kancelarku Angelu Merkel stavio na prvo mesto, jer je 16 godina na vlasti, uz ocenu da će do povlačenja iz politike naredne godine verovatno ostati najmoćiji lider na kontinentu. Na listi koja je podeljena na ljude od akcije, ometače i sanjare našli su se i italijanski premijer, predsednici Turske i Francuske, ali i članica upravnog odbora "Bionteka" Ozlem Tureči.
Briselski Politiko navodi da je u vrhu liste najmoćnijih u Evropi bila i ostala nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je tokom 16 godina vladavine bila stabilna ruka kroz niz kataklizmi, od velike recesije i krize evrozone do pandemije koronavirusa.
Dodaje se da kao što nema adekvatnu zamenu u Evroopi, nema je ni u Nemačkoj i da se pretpostavlja da će nakon njenog odlaska u Berlinu da se pojave novi igrači poput Zelenih, ali i da će populisti ostati u Bundestagu.
Politiko zaključuje da Merkelova verovatno nije pomerila Evropu napred, ali ju je držala na okupu.
Lista podeljena je u tri kategorije lidera - ljudi od akcije, ometači i sanjari.
Prvi na listi ljudi od akcije je italijanski premijer Đuzepe Konte, a briselski list ga je označio kao čoveka koji neće dozvoliti da Italija, koja je suviše velika, propadne.
Za njega se navodi da je čovek koji se na unutrašnjem planu nosi sa nestabilnom koalicijom i napadima ambicioznih desničara, dok na polju strane politike mora da uveri EU da će uspeti da sastavi finansijski akt.
Navodi se da mu je odluka da na početku pandemije zatvori zemlju donela lojalnost na šta ukzuju rezultati lokalnih izbora na kojima desničarske stranke nisu uspeli da odnesu pobedu.
Na listi lidera od akcije našli su se i direktorka Evropske agnecije za lekove Emer Kuk, direktorka Evropske centralne banke Kristin Lagar, mađarski premijer Viktor Orban, turski i francuski predsednici Redžep Tajip Erdogan i Emanuel Makron, kao i britanski premijer Boris Džonson i nemački ministar zdravlja Jens Špan.
Na listi ometača je osnivač aplikacije Telegram Pavel Durov, a Politiko za njegovu aplikaciju navodi da je već dugo na radaru evropskih vlada kao alatka za pravljenje zavera i propagandu terorista, ali i da je u poslednje vreme sve više aktivan u organizovanju masovnih pokreta za Zapadu.
Među ometače svrstani su i Tjeri Breton evropski komesar za unutrašnje tržište, za koga se navodi da teži da ostvari ambiciju Pariza za strateškom autonomijom, lider italijanske desničarske stranke Braća Italije Džordžija Meloni, ruski predsednik Vladimir Putin koga Politiko naziva baukom, britanska spisateljica J.K.Rouling zbog komentara o pravima transrodnih osoba, premijerka Škotske Nikola Sterdžon.
U kategoriju sanjara svrstani su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zbog ambicije da ujedini Evropu, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg koga briselski portal opisuje kao čuvara najkonkretnijeg poretka nakon Drugog svetskog rata, glavni stručnjak "Bionteka" Ozlem Tureči, za koju navode da je na putu da osvoji dve Nobelove nagrade - za medicinu i za mir.
U sanjare su svrstani i beloruska opozicionarka Svetlana Tihanovska, gradonačelnik Praga Zdeneko Hrib koji od češke prestonice želi da napravi grad na brdu, švedski epidemiolog Anders Tegnel koji je ignorisao politiku u korist ljudske psihologije i druge.