Profesor na Univerzitetu Kembridž rekao je da bi Zapadni Balkan mogao da postane novi multietnički entitet.
Bivši diplomata na Balkanu i profesor na Univerzitetu Kembridž, Timoti Les kaže da bi region Zapadnog Balkana za vreme Bajdena mogao postati neka vrsta EU-goslavije.
Obrazlažući tu svoju misao, on je rekao da bi Zapadni Balkan mogao da postane novi multietnički entitet sastavljen od "šest država", usko povezan sa EU, na čijem bi čelu bio Beograd.
''To neće biti baš nova Jugoslavija, koja je bila proizvod svog vremena, ali činjenice na terenu primoraće Bajdena da se vrati logici nedavne prošlosti i podrži stvaranje onoga što će biti inkarnacija te prošlosti u 21. veku - nove EU-goslavije'', piše Les u autorskom tekstu za ''Opendemokracy.net''.
Zašto bi na čelu tog multietničkog entiteta bio Beograd, Les u tekstu za taj britanski politički sajt objašnjava činjenicom da je Srbija, pošto su evropske integracije iz različitih razloga usporene, obnovila svoju poziciju najistaknutije države na Balkanu, nakon pojave "snažnog lidera", koji je okončao haos iz dvehiljaditih, i perioda strukturalnih reformi.
Takođe, Les ističe i da se Srbija angažovala na „pronicljivom diplomatskom manevrisanju", koje joj je omogućilo da iskoristi podršku sila koje žele prisustvo na Balkanu: Rusije, Kine, Turske. Upravo to je, dodaje, ojačalo poziciju Srbije u odnosu na SAD.
''Ako predsednik Bajden želi da ostane veran američkom cilju uspostavljanja neke vrste trajnog mira na Balkanu, koji omogućava njegov unutrašnji razvoj i spoljnu integraciju sa Zapadom, on mora raditi u okvirima ove nove stvarnosti'', dodaje Les.
On ocenjuje da nema sumnje da će Bajdenova administracija želeti da otkaže ono što je radio dosadašnji predsednik Donald Tramp, ali da će, suočena sa situacijom na terenu i novom realnošću, morati da nastavi tamo gde je stao njihov republikanski prethodnik.
Jedan od elemenata Trampovog pristupa, koji će Bajden morati da sačuva, kako navodi Les, jeste inicijativa da se uspostavi regionalna ekonomska zona na Zapadnom Balkanu, odnosno mini Šengen.
Bajdenova administracija videće, kako kaže Les, da Srbija podržava takvu ekonomsku uniju, kao i druge države zapadnog Balkana, uključujući Albaniju.
''Projekat koji Srbiji daje lidersku ulogu na Balkanu mogao bi da bude dovoljan da se Beograd ubedi da prizna nezavisnost Kosova... i da se unazade njegovi odnosi sa Rusijom, Turskom i Kinom'', smatra Les.
Stručnjak sa Kembridža ponavlja da će se sigurno neki u Bajdenovom timu usprotiviti ideji da se na bilo koji način ''nagradi'' Srbija, ali će, kako ističe, suočeni sa političkom realnošću videti da je malo drugih opcija.
Ključ u Bajdenovom pristupu, kako ocenjuje Les, biće pre svega interes SAD, a ne procena toga ko bi uspostavljanjem ekonomske unije na zapadnom Balkanu dobio više ili manje.
Ovakvom politikom Bajdenova administracija ne samo da će nastaviti tamo gde je stao Tramp, već će i oživeti strategiju velikih sila na Balkanu u 20. veku, smatra Timoti Les. Beograd je i posle Prvog svetskog rata bio prestonica najveće nacije na zapadnom Balkanu i prirodni politički centar, kaže Les i dodaje da se ni ''sto godina posle, strateška logika nije mnogo promenila''.