Mnogi se pitaju kako to da je vakcina protiv korona virusa tako brzo napravljena – evo objašnjenja.
Mikrobiolog Branko Rihtman, poreklom iz Bosne i Hercegovine, jedan je od dobrovoljaca koji su primili oksfordsku vakcinu protiv korone. On je na Twitteru, kroz seriju tvitova, pojasnio ono što mnoge buni – kako je vakcina protiv korone tako brzo razvijena, kada su obično potrebne godine, pa čak i decenije za pravljenje nekog cepiva.
"Razvijanje vakcina je dug i mukotrpan proces koji zna trajati godinama, ako ne i decenijama. Vakcinu protiv papiloma virusa (HPV) su razvijali 25 godina", napisao je on na Twitteru, a zatim objasnio korake kroz koje se prolazi do razvoja vakcine.
Rihtman je pojasnio da najpre ide inicijalno istraživanje, odnosno da se bira najbolji pristup razvijanju vakcine, koji je sastav vakcine najučinkovitiji. Zatim sledi ispitivanje na ljudskim ćelijskim kulturama, ispitivanje na miševima, primatima, pa pronalaženje industrijskog partnera, odnosno kompanije koja ima kapacitete za masovnu proizvodnju vakcina.
Nakon toga se zlazi u treću fazu, koja prema Rihtmanovim rečima uzima i najviše vremena, a to su klinička ispitivanja.
"Potrebno je naći dovoljan broj dobrovoljaca da učestvuju u kliničkim ispitivanjima. Ti dobrovoljci onda treba da provedu dovoljno vremena izloženi virusu ili nekom trugom patogenu protiv koga je vakcina, da bi se mogla izračunati efikasnost vakcine".
Sledi provera rezultata i licenciranje vakcine kada se kupi dovoljno podataka o njenoj efikasnosti, a ova faza, zbog birokratskih peripetija, može dugo da potraje.
Da bi se prošli svi ovi procesi, potrebne su godine, ponekad i decenije, a vakcina protiv kovida-19 ipak je napravljena za 10 meseci. Rihtman je objasnio kako.
"Laboratorije koje se bave razvijanjem vakcina protiva kovida-19 već su radile na sličnim virusima. Oksfordska laboratorija je razvijala vakcinu protiv MERS-a i SARS-a, korona virusa respiratornog sistema".
Drugi korak, odnosno pronalazak kompanije koja ima kapaciteta za masovnu proizvodnju nije bila naročito teška, s obzirom da su se kompanije utrkivale ko će učestvovati u proizvodnji vakcine koja će spasiti svet. Jer, zaraženih je mnogo i jednostavno nije potrebno ubeđivati kompaniju da se takvo ulaganje isplati.
"3. Klinička ispitivanja – ovde takođe nije bilo problema u pronalaženju dobrovoljaca. S ozbirom da se radi o globalnoj pandemiji koja je zarazila 60 miliona, a ubila 1,4 miliona ljudi, učesnici u kliničkim ispitivanjima nisu morali da čekaju decenijama da budu izloženi virusu".
Već u roku od nekoliko meseci dovoljno ljudi u kontrolnim grupama je bilo zaraženo da bi se mogla proceniti efikasnost vakcine sa visokom statističkom sigurnošću, a ni birokratija u ovoj situaciji "ne koči" jer je reč o svetskoj pancemiji i najvećem problemu sa kojim se svet trenutno suočava.
Sigurnost vakcine se, dodaje Rihtman, i dalje proverava, što se videlo na primeru kada je ispitivanje zaustavljeno zbog sumnje da je jedan od doborovoljaca oboleo nakon primanja vakcine.
"Svi ovi razlozi su doprineli ekspresnom razvoju vakcine i vrlo je verovatno da će nam ovo iskustvo pomoći da i u budućnosti skratimo proces razvijanja", zaključio je on.