U toku su predsednički izbori u Moldaviji
Predsednički izbori u bivšoj sovjetskoj republici Moldaviji prolaze po sličnom scenariju kao i ostali u Istočnoj Evropi.
Prozapadni kandidat, oslanjajući se na zapadne političke eksperte dobija podršku od pristalica evrointegracija. Evroskeptici i konzervativci objedinjeni su oko kandidata koji su po pravilu u prijateljskim odnosima sa Moskvom.
U Moldaviji evro kandidat Maja Sandu, koja je učila i radila u Americi, zalaže se za ujedinjenje Moldavije sa Rumunijom.
Igor Dodon, zvanični predsednik, njen je konkurent, orijentisan na saradnju sa Moskvom. Njagove pozicije čvršće su vezane za Moskvu, naročito nakon šestogodišnjeg iskustva evrointegracija susedne Ukrajine, gde pokušaj integracija sa EU nije doveo ni do kavkvog ekonomskog buma, naprotiv.
Zapadni krediti nisu uspeli da spasu ukrajinski sistem, već su izazvali rast tarifa, blokiranje rasta penzija i mnogih socijalnih programa.
Međutim, jedinstvenost situacije sa Moldavijom je u tome, što više od 15% glasača žive van granica. Tako po raznim podacima u Rusiji živi, uči ili radi do 500 000 građana Moldavije.
Kako su glasali Moldavci u Evropi?
U zemljama Evropske Unije broj je takođe veliki. Upravo je prozapadno glasačko telo reklo svoju tešku reč u prvom krugu izbora i pomoglo Maji Sandu da sa neznatnom razlikom od 3% nadvisi Igorja Dodona. Istina, tu se postavlja nekoliko pitanja.
Кako je moguće da su u uslovima karantina na nekoliko izbornih jedinica ljudi mogli da formiraju dokumenta i da glasaju za manje od jednog minuta, ko plaća masovne transporte ljudi do izbornih jedinica u Londonu i Irskoj?
Zbog čega je u Evropskoj Uniji došlo do takvog buma moldavskih glasača, dok je u Rusiji glasalo svega 5000 na 100 000 moldavskih građana.
Кao posledica toga 13. novembra, za dva dana do drugog kruga izbora u Moldaviji došlo je do masovnih demonstracija pristalica predsednika Dodo, na kojima je po raznim podacima oko 20.000 učesnika. Ono što je interesantno, pristalice zvaničnog predsenika, koje su izašle na miting računaju da će u slučaju pobede njihovog kandidata odbraniti vlast na ulici, plašeći se državnog prevrata po šablonu «proleća» koje organizuju zapadne zemlje, gde su se stvari u više navrata rešavale na samoj ulici.
O pokušaju kandidatkinje Sandu da preko ulice dođe na vlast govorili su mnogi moldavski i inostrani političari, čak i šef ruske službe Nariškin. Poslednjih nekoliko nedelja rekao je da je mogući prozapadni prevrat nakon izbora, optužujući čak i ambasadu Amerike u Moldaviji.
Bezuslovno, centralna stvar ovih izbora je transparentnost. U skladu sa time, masovni protesti u zemlji pokazuju, da se narod veoma plaši nasilne promene vlasti po scenariju Ukrajine i nedavnog pokušaja u Belorusiji. Takođe masovni mitinzi dokazuju da veći deo Moldavaca ne veruje kandidatkinji Sandu koja govori o korumpiranosti zvaničnog predsednika.
Može li Moldavija prođi kroz drugi krug predsedničkih izbora zakazanih za 15. Novembar bez političke krize postaće izvesno uskoro.