Oni su mali slepi kučići, retka vrsta sisara na planeti.
Golo slepo kuče, malo poznata vrsta sisara, postala je interesantna za naučnike zbog moćnih osobina koje poseduju.
Ne dobijaju rak, prkose uobičajenom procesu starenja, prežive 20 minuta bez kiseonika i tolerišu iznenađujuće visok nivo bola.
Ipak, ispostavilo se da ove "nakaze prirode" kriju mračnu tajnu – kidnapuju mladunčad i pretvaraju ih u robove.
Iako su ovi sisari jako mali, dužine do 10 centimetara, oni imaju velike kolonije sastavljene od organizovanih jedinki. Mogu da imaju do 300 radilica – što je najveća poznata kolonija sisara – a većina jedinki je sterilna.
Zapravo, čini se da se ove "smežurane kožne vreće" trude da žive poput insekata.
Oteti mladunci postaju robovi i vredni radnici
Početkom devedesetih godina prošlog veka istraživači su označili i pustili gole slepe kučiće da bi ih pratili za dugoročnu terensku studiju u Keniji. Otkrili su da je 26 kolonija proširilo svoje jazbine u susedne kolonije. Jedinke iz 13 napadnutih kolonija nikada više nisu viđene.
Godinu dana nakon što su proverili jednu od ovih kolonija, pronašli su u koloniji dva mladunca koji su poticali iz poražene kolonije, ali tim nije mogao da bude siguran da to nije samo greška.
„Mladunci oteti iz poražene kolonije postali su neproduktivni radnici“, napisao je tim Univerziteta Vašington na čelu sa evolucionim biologom Stanom Brodom. „Stoga bi njihov život bio kategorisan kao ropstvo, isto kao što su i mravi robovi“, navode oni.
Iako se ovakve otmice takođe dešavaju kod nekih vrsta primata, tim primećuje da je ovo ponašanje sličnije onom viđenom kod mrava koji prave robove, kao što je Formica sanguinea. Ovi insekti otimaju larve i mladunce drugih vrsta i podižu ih kao deo svoje radne snage. Taj evolutivni fenomen - gde evolucioni pritisak stvara iste fizičke ili bihevioralne karakteristike kod potpuno nesrodnih vrsta - poznat je kao konvergentna evolucija.
Žestoka agresija između kolonija i evolucija
Ako se otimanje mladunaca zaista događa, kako pretpostavljamo, to je sigurno ovim sisarima dalo radnu snagu potrebnu za pronalaženje oskudnih resursa u njihovom sušnom okruženju i pomoglo im u izgradnji njihovih složenih podzemnih domova koji se mogu protezati kilometrima u kumulativnoj dužini tunela.
„Mala je verovatnoća da se ovaj fenomen dokumentuje našim metodama, ali se povećava mogućnost da je ovo ponašanje mnogo češće i da može biti značajan pokretač socijalnosti i ekstremno velikih kolonija kod golih slepih kučića“, tvrde Brod i njegove kolege.
Ako je to slučaj, tim veruje da žestoka agresija između kolonija golih slepih kučića pokreće evoluciju velikih grupa, a ropstvo omogućava širenje kolonija kako bi povećali svoju konkurentsku prednost nad susedima.
Međutim, to je još uvek pretpostavka. Brod i kolege se nadaju da će nove tehnologije praćenja, poput transplandera za ugradnju, pomoći da se reši koliko su ovi glodari zaista strašni.