U proteklih 50 godina Evropa je izgubila skoro 60 odsto svog jevrejskog stanovništva, uglavnom kao rezultat raspada Sovjetskog Saveza, nakon kojeg su mnogi Jevreji napustili istočnu Evropu kada su se granice otvorile.
Samo oko devet odsto svetske jevrejske populacije danas živi u Evropi, u poređenju sa skoro 90 odsto krajem 19. veka što je slično odnosu od pre 1.000 godina, navodi se u izveštaju Instituta za istraživanje jevrejske politike sa sedištem u Londonu.
Ukupno procenjuje se da u Evropi 2020. godine živi 1,3 miliona Jevreja, oko 0,1 odsto stanovništva kontinenta. Dve trećine njih živi u Francuskoj, Velikoj Britaniji i Nemačkoj.
"Jevreji nisu bili samo sastavni deo evropske istorije i kulture, već su zapravo jedna od njenih najstarijih i originalnih sastavnih grupa", ističe se u izveštaju, naslovljenom "Jevreji u Evropi na prelazu milenijuma".
"Međutim, tokom istorije urođena slabost manjine bez zemlje i nemoći prema teritorijalno zasnovanim društvima i njihovim konstituisanim ovlašćenjima često dovodi Jevreje u zavisnost i nestabilnost, što se u odnosu na jevrejsku populaciju pretvara u snažne uspone i padove".
Između kraja 18. i 19. veka, broj Jevreja u svetu popeo se na više od 10 miliona, da bi dostigao 16,5 miliona uoči Drugog svetskog rata. Većina rasta zabeležena je u istočnoj Evropi, zatim Americi, Palestini i Izraelu.
Ubistvo šest miliona Jevreja u Holokaustu smanjilo je globalno stanovništvo na oko 11 miliona, "radikalno poremetivši ono što je do tog trenutka bilo kontinuirano građenje i transformacija evropskog jevrejstva".
Godine 1880. 88 odsto svetskih Jevreja živelo je u Evropi. Do 1945. godine ovaj udeo je pao na 35, zatim na 26 1970. i na kraju, 2020. godine, devet odsto.
Najveći deo ovog pada dogodio se u istočnoj Evropi, gde je udeo ukupnog ukupnog pada sa 26 1945. godine na dva odsto u 2020.
U poslednjim decenijama 20. veka, "otvaranje vrata Sovjetskog Saveza" značilo je da je više od 1,8 miliona Jevreja napustilo istočnu Evropu između 1969. i 2020. godine, što je rezultiralo "drastičnim pomeranjem težišta jevrejskog stanovništva sa istoka na zapad kontinenta".
Nekadašnja SFR Jugoslavija i zemlje nastale njenim raspadom spadaju u zemlje iz koje su u tom periodu iselio ogroman procenat jevrejskog stanovništva, čak 42,9 odsto.
Studija takođe izveštava da gotovo 70.000 Jevreja rođenih u Izraelu sada stalno živi u Evropi, oko 25 odsto njih u Velikoj Britaniji. Velika većina evropskih Jevreja - uključujući 90% britanskih Jevreja - ne planira da emigrira u Izrael ili negde drugde.
Više od tri četvrtine poljskih Jevreja oženjeno je nejevrejima, ali samo 14 odsto belgijskih Jevreja. Međusobni brakovi bili su "značajan faktor u eroziji broja jevrejskog stanovništva", jer se deca u takvim porodicama često ne odgajaju kao jevrejska", kaže se u izveštaju.
Jevrejsko stanovništvo Velike Britanije imalo je najmanji udeo (četri odsto) preobraćenih u judaizam, a Španija najveći (25 odsto).
U svakoj od 12 zemalja EU, Jevreji su bili više za EU nego nejevrejsko stanovništvo. U Mađarskoj je došlo do najvećeg jaza, jer je čak 51 odsto Jevreja reklo da je jako vezano za Uniju, u poređenju sa 19 odsto ukupnog stanovništva, zaključuje se u izveštaju.