Bogati bankar i njegova žena su bili toliko unakaženi udarcima sekirom da su bili skoro neprepoznatljivi. Jedina osumnjičena za ovaj brutalni zločin bila je njegova ćerka.
Početkom avgusta 1892. bogati bankar Endru Borden i njegova supruga Ebi pronađeni su mrtvi u svojoj kući u Masačusetsu. Lica su ima bila toliko unakažena udarcima sekirom da su bili skoro neprepoznatljivi. Jedina osumnjičena za ovaj brutalni zločin bila je Lizi Borden, Endruova ćerka iz prvog braka. Ona je njihovom smrću dobila sve - nasledstvo vredno milione dolara i slobodu od strogog i škrtog oca. Ipak, pronađeni dokazi nisu bili dovoljni da devojka bude proglašena krivom. Do danas, ovo ubistvo je ostalo jedna od najvećih nerazjašnjenih misterija u američkoj istoriji.
Lizi Borden je rođena 19. jula 1860. kao drugo dete bogatog bankara Endrua Bordena. Lizina majka je umrla dok je devojčica bila još veoma mala, i od tog trenutka o njenom odgoju se brinula sestra Ema, 12 godina starija od Lizi, piše portal Allday.com.
Uprkos bogatstvu koje je Endru imao, a koje se danas meri milionima dolara, bankar je bio poznat kao neverovatna škrtica. Borden je bio uspešan biznismen i vodio je najpoštovaniju banku u kraju, ali po načinu života njega i njegove porodice to niko ne bi primetio.
Krajem 19. veka bilo je uobičajno da i pripadnici srednje klase u Americi imaju tekuću vodu i struju u svojim domovima, ali porodica Borden je još uvek koristila gasne lampe i donosila vodu sa bunara. Kuća im je bila smeštena u siromašnom kraju, daleko od kvarta u kome su živeli onovremeni bogataši.
Endru je bio škrt i kada su u pitanju bile njegove ćerke kojima nije dozvoljavao da posećuju balove sa ostalim bogatim porodicama iz kraja, tako da su devojke mogle da odlaze samo u školu i u crkvu. Lizi nije bila dobar đak, pa se sav njen društveni život sveo na mise i pevanje u horu.
Devojka je bila užasnuta ovakvim načinom života - očajnički je želela da posećuje zabave bogataša, ima skup nakit i ormar put raskošnih haljina. Verovatno zbog ovoga, postala je poznata kao lokalna kradljivica. Većina prodavaca nikada nije prijavila incidente već je Lizi gledala kroz prste i jednostavno slala račune njenom ocu.
Kada je Lizi još uvek bila dete, otac je oženio Ebi koju su obe sestre Borden prezirale smatrajući da juri porodično bogatstvo. Odbijale su da je zovu majkom, a kada su odrasle, više nisu ni ručavale za istim stolom sa njom.
Do momenta kada je napunila 30 godina, Lizi je još uvek bila neudata, pa su je svi smatrali usedelicom. Krajem 19. veka devojka nije imala drugog izbora nego da sedi kod kuće i čeka da se nešto dogodi.
Nekoliko dana pred ubistvo, cela porodica Borden se razbolela. Uzrok nikada nije sa sigurnošću utvrđen, ali se sumnjalo na trovanje hranom. Lizi je, kako je priznala prijateljici Alis, sumnjala da je njenog oca pokušao da ubije neki njegov poslovni saradnik. Na kraju krajeva, Endru je radio sa novcem i imao je mnogo neprijatelja.
Tog jutra 4. avgusta 1892. godine, Endru je otišao na posao, a njegova žena Ebi je naredila sluškinji da izađe i opere prozore. Ovo je poslednji put da ju je iko video živu.
Prema nalazima onovremenih forenzičara, Ebi je bila okrenuta licem ka svom ubici kada je primila prvi udarac sekirom u lice. Napadač ju je onda okrenuo na leđa i udario još 19 puta sekirom u glavu. Veruje se da se ubistvo desilo između 9 i 10:30 ujutru i da je bilo samo prvo u nizu.
Endru Borden se kući vratio oko 10:30 nesvestan da njegova žena leži mrtva u njihovoj spavaćoj sobi. Vrata kuće su bila zaključana što je bilo neobično.
Jednom kada ju ušao, bankaru je Lizi, prema spostvenom priznanju, rekla da je njena maćeha otišla u posetu bolesnom prijatelju kako je i ranije planiala i uvela ga u dnevnu sobu. U toj prostoriji je i bogati bankar doživeo isti kraj kao njegova žena, a ubijen je sa takvom brutalnošću da je bio neprepoznatljiv.
Nerazjašnjeno je šta se onda dogodilo. Tokom suđenja, sluškinja je izjavila da se odmarala u svojoj sobi na 3. spratu kada je, oko 11 časova, čula Lizi kako vrišti. Sa druge strane, Lizi je tvrdila da ona tada nije bila u kući već u obližnjoj štali. Jednom kada je pretražila ovo mesto, policija nije pronašla nikakve otiske stopala.
Starija sestra Ema nije bila u gradu za vreme ubistava, pa je tako Lizi postala glavni osumnjičeni. Devojka je policiji bila sumnjiva od samog početka. Često je menjala iskaze i delovala je potpuno nepotrešena činjenicom da su joj otac i maćeha brutalno ubijeni u kući u kojoj je i ona živela.
Nije pomoglo ni njeno ponašanje u narednim danima - viđena je kako razgleda krvavu odeću oca, spaljuje svoju haljinu, a u kući je pronađena i glava sekire otkinuta od drške - oružje kojim je počinjeno ubistvo.
Porota je počela sa razmatranjem dokaza 7. novembra, a Lizi Borden je uhapšena i zvanično optužena 2. decembra. Suđenje je počelo sledećeg juna, a Lizi je unajmila najbolje advokate u zemlji.
Tokom suđenja, tužba je navela Lizino čudno ponašanje, spaljivanje haljine, i glavu sekire pronađenu u kući. Takođe, naveli su da je Lizi dan pre ubistva pokušala da u lokalnoj apoteci kupi cijanovodoničnu kiselinu, smrtonosnu hemikaliju. Sudija je ovo isključio kao nebitno.
Lizino ponašanje tokom procesa je bilo proračunato - onesvestila se na prizor smrskane očeve lobanje, delovala je skrhano i jedva je govorila. Njeni prijatelji iz crkve bili su uz nju sve vreme suđenja. Kako bi tako dobra, bogobojažljiva žena, mogla da počini tako užasan zločin?
Nakon 90 minuta većanja, 20. juna 1893. godine porota je oslobodila Lizi Borden. Kako nije bilo drugih osumnjičenih ubistvo Endrua i Ebi Borden je ostalo nerazjašnjeno.
Lizi Borden je konačno dobila sve o čemu je ikada sanjala - imala je kuću, nakit i skupe haljine, ali svejedno nije bila srećna. Iako je izbegla osudu, grad je imao svoju kaznu za nju - bila je potpuno ekskomunicirana, a čak i najverniji prijatelji počeli su da je izbegavaju. Postao je socijalni tabu biti viđen u njenom društvu.
Lizi je promenila ime i Lizbet. Ona i sestra Ema su zadržale kuću u kojoj su ubijeni njihov otac i maćeha, ali nisu tu živele. Liz je postala poznata po druženju sa putujućim cirkusima i glumačkim trupama za koje je priređivala ekstravagantne zabave. Nakon jedne svađe zbog ovakvog trošenja, i starija sestra Ema ju je napustila i preselila se u Novi Hemšir 1905. godine.
Lizi se nikada nije udala i ostala je da živi u rodnom gradu sve do smrti 1927. godine.