U izveštaju UN navedeno da je u zadnjih 20 godina zabeležen zapanjujući rast prirodnih katastrofa i da je to posledica klimatske krize.
Shodno tome, iz UN ističu da će svet postati "nenaseljiv pakao" za milione ljudi ukoliko taj problem ne reše nadležni.
Istraživači su upravo ukazali na neuspeh političkih i poslovnih lidera da preduzmu značajne mere kako bi ublažile uticaj klimatskih promena. Kako su naveli, pandemija koronavirusa, koja je odnela više od milion života na globalnom nivou i zarazila najmanje 37 miliona na svetu, razotkrila je neuspeh gotovo svih nacija da spreče talasl smrti i bolesti uprkos konstantom ponavljanju upozorenja stručnjaka.
Podaci govore da je između 2000. i 2019. godine bilo 7.348 velikih prirodnih katastrofa, uključujući zemljotrese, cunamije i uragane, a koji su odneli 1,23 miliona života i ostavili posledice na 4,2 milijarde ljudi te rezultirali globalnim ekonomskim gubicima od 2,97 biliona dolara.
Kako je istaknuto, to je gotovo dvostruko više od 4.212 katastrofa koje su zabeležene od 1980. do 1999. godine.
Velika većina tih katastrofa bila je povezana s klimom, a istraživači su prijavili veliki broj poplava, oluja, suša, vrućina, uragana i šumskih požara u poslednjih 20 godina te da su se oni u tom periodu značajno povećali.
Nagli porast tih katastrofa povezan je s porastom globalnih temperatura za koje naučnici kažu da povećavaju učestalost ekstremnih vremenskig prilika.
"Zbunjujuće je što svesno nastavljamo da sejemo seme vlastitog uništenja. Zapravo je sve o načinu upravljanja, ukoliko želimo spasiti ovu planetu od pošasti siromaštva,daljeg gubitka vrsta i biodiverziteta, eksplozije urbanog rizika i najgorih posledica globalnog zagravanja", naveli su iz UN-a.