Atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki su bile prve i do sada jedine, takve bombe koje su korištene u ratu.
"Fat Man" ("Debeli čovjek"), druga i poslednja atomska bomba ikada bačena u ratu, pala je 9. avgusta 1945. godine na japanski grad Nagasaki izazvavši nezapamćena razaranja i svojim užasom zasijenivši čak i tragediju u Hirošimi tri dana ranije. Ipak, malo ljudi zna za činjenicu da je jedan drugi japanski grad bio primarna meta ove bombe.
Atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki su bile prve i do sada jedine, takve bombe koje su korištene u ratu. Pretpostavlja se da je preko 200 hiljada ljudi poginulo u oba napada, a da je bar još toliko umrlo od direktnih posledica - radijacije, gladi, opekotina...
Zašto baš Hirošima i Nagasaki?
Napadima su prethodile intenzivne diskusije o izboru ciljeva napada. Osnovni preduslov je bio da ciljevi moraju imati vojnu važnost.
Od svih 66 većih gradova u Japanu, 59 ih je bilo već dosta razrušeno u ranijim napadima. Odbor je tako “nominovao” četiri grada – Hirošimu, Kokuru, Nigatu i Kjoto, gradove koji su u dotadašnjem ratu bili prilično pošteđeni razaranja.
Priča koju je danas nemoguće potvrditi kaže da je stari japanski carski grad Kjoto izbačen sa liste pod uticajem Henrija L. Stimsona, američkog državnog sekretara, koji je u tom gradu proveo medeni mjesec prije nekoliko decenija i zbog toga ga zavolio.
Ipak, ni Nagasaki nije bio prvi izbor! Nakon Hirošime, za razaranje je bio određena Kokura, stari grad u Fukuoka prefekturi u Japanu.
Međutim, kada je došao 9. avgust i kada su američki bombarderi poletjeli noseći svoj smrtonosni tovar, zatekli su Kokuru svu u oblacima koji su bili toliko gusti da grad ispod nije mogao jasno da se vidi.
Budući da je naredba glasila da gađaju samo ako mogu vizualno da potvrde cilj, piloti su odustali od Kokure i nastavili prema alternativnom cilju – Nagasakiju. Druga mogućnost je bila da se napad odgodi.
I danas se u Japanu kaže “Kokurina sreća” za neobično spasenje iz opasnosti.
Atomska bomba bačena na Nagasaki imala je još jaču razarajuću moć nego prva, bačena na Hirošimu. Nazvali su je “Debeli čovjek”. Proizvela je temperaturu od oko 3,900C°, a udarni talas vazduha putovao je brzinom od preko 1000 km/h. “Pečurka” koji je nastao posle eksplozije dostigla je visinu od 16.000 metara.
Uništeno je 70 odsto grada, a posle 20 minuta počela je da pada “crna kiša” radioaktivnih čestica. Poginulo je 73.000 ljudi, a hiljade su umrle tokom narednih godina od posledica radijacije. Ubijeno je i najmanje 8 savezničkih vojnika koji su bili u zarobljeništvu u Nagasakiju.
Posle atomskog napada, Japan je kapitulirao 15. avgusta 1945. godine što je omogućilo da se Drugi svjetski rat konačno završi 2. septembra 1945. godine.
U godinama koje su uslijedile hiljade ljudi je umrlo od posledica radijacije. U avgustu 2014. godine objavljena je lista sa više od 450.000 imena ljudi koji su, bilo u napadu bilo od posledica, poginuli u tragediji - 292.325 u Hirošimi, 165.409 u Nagasakiju.