Najnovija antropološka istraživanja pokazuju da kanibalizam uopšte nije toliko stran Evropljanima koliko se to u istoriji prikazivalo.
Sećate li se one filmske scene u kojoj Hanibal Lektor, savršeno odeven, za postavljenim stolom i čašom vina prži ljudski mozak? Ovaj prizor možda i nije tolika fikcija koliko na prvi pogled izgleda! S vremena na vreme, žitelje Evrope potrese priča o ljudima koji tu i tamo vole da “gricnu” druge ljude.
Svet je pre nekoliko godina šokirala ispovest Armina Majvesa, usamljenog kompjuterskog tehničara iz Nemačke osuđenog na doživotnu robiju, o tome kako je pojeo drugog čoveka. Najbizarnije od svega – Majves je oglas u kome jasno stavlja do znanja šta želi okačio na internet. Njegova žrtva se odazvala!
Najnovija antropološka istraživanja međutim, pokazuju da kanibalizam uopšte nije toliko stran Evropljanima koliko se to u istoriji prikazivalo.
Od praistorije preko renesanse pa do najnovijih slučajeva iz 21. veka, istorija Evrope puna je zapisa o ljudima koji su jeli druge ljude. Kanibalizam je, tvrde antropolozi, jedan od najsvetijih tabua čovečanstva. Njega nisu bili pošteđeni ni Evropljani, iako se o ovome malo i retko govori.
Ima dokaza da je kanibalizam bio rasprostranjen među neandretalcima koji su živeli na prostorima današnje Evrope pre 100.000 godina. Ovu praksu nastavili su homo sapiansi koji su ih nasledili.
I mnogo skorija istorija puna je dokaza o ljudima koji su jeli druge ljude…
"Zapisi o kanibalizmu su rasuti kroz mnoge religije i istorijske dokumente. Postoji izveštaj o tome da se kuvano ljudsko meso prodavalo na engeskoj pijaci u 11. veku za vreme perioda gladi", kaže Džej Rubenštajn, istoričar na Univerzitetu Tenesi, prenosi Smitsonijan magazin.
Ipak, prvi zabeležen slučaj kanibalizma od strane Evropljana koji je potvrđen iz nekoliko nezavisnih izvora, dogodio se 1098. godine za vreme Prvog krstaškog rata.
Reč “kanibal” se u engleskom jeziku pojavila sredinom XVI veka. Potiče od španske reči “canibales” kojom je Kolumbo opisao domoroce koje je zatekao na Karibima, a za koje se pričalo da jedu ljudsko meso. Iako se u Kolubovim dnevnicima jasno navodi da on nema dokaze za ovu tvrdnju, izraz je ostao.
Hrišćanski vojnici su, nakon što su zauzeli sirijski grad Marat, pojeli tela lokalnih muslimana!
O tome zašto je ovo učinjeno postoje dve teorije – jedna navodi glad kao glavni razlog. Po drugoj, ovo je učinjeno uz blagoslov nadređenih kako bi se neprijatelju “uterao strah u kosti”.
Kako bilo, ova priča je veoma poučna, mada i ironična. Naime, vekovima su žitelji drugih kontinenata smatrani divljacima, dok su Evropljani bili predstavnici “civilizovanog” sveta.
"Veštice, Jevreji, divljaci, pagani, stanovnici Orijenta … svi oni su smatrani kanibalima. Građani hrišćanske srednjovekovne Evrope to svakako nisu mogu da budu", piše Džeraldin Heng u knjizi “Kanibalizam, Prvi krstaški rat i geneza srednjovekovne romantike”.
Priče o evropskom ljudožderstvu protežu se kroz istoriju ... Ako su se početkom XI veka Evropljani i zgražavali nad kanibalizmom, u XVI veku je on bio deo svakodnevne medicine od Španije do Engleske.
Mali smrvljeni delovi mumija koje su donošene iz Egipta bili su prepisivani kao lekovi. Uskoro se praksa proširila na meso, kožu, kosti i krv leševa koji su ilegalno iskopavani po grobljima.
Da stvar bude bizarnija, ovaj “medicinski kanibalizam” pokriće je imao još u antičkoj medicini koja je preporučivala pijenje ljudske krvi. Ova tradicija zadržala se u Evropi sve do XX veka. 1910. nemački farmaceutski Katalog je još uvek prodavao mumije dok su u isto vreme slali misionare i koloniste u Novi svet da “izleče varvare”.
Kako stvari stoje, veoma je moguće da je kanibalizam kroz istoriju u Evropi bio društveno prihvatljivo ponašanje mnogo duže nego u zemljama Novog sveta!