Birači u Novoj Kaledoniji, francuskoj prekomorskoj teritoriji u južnom Tihom okeanu, odlučiće na referendumu u nedelju da li žele nezavisnost od Francuske.
Glasanje je ključno za određivanje budućnosti arhipelaga istočno od Australije i njegovih 270.000 stanovnika, uključujući i urođenike Kanake, koji su nekada patili od stroge politike segregacije, i potomke evropskih kolonizatora.
Referendum je dugo planiran i usredsređen je na lokalna pitanja, ali dolazi u trenutku kada je nasleđe kolonijalizma pod novom lupom na globalnom nivou posle protesta poslednjih meseci protiv rasizma koji su inspirisani pokretom "Crni životi su važni" u Sjedinjenim Državama.
Na nedeljnom referendumu će više od 180.000 registrovanih birača odgovoriti na pitanje "Da li želite da Nova Kaledonija stekne puni suverenitet i postane nezavisna?".
Nije objavljeno nijedno ispitivanje javnog mnjenja, ali pre dve godine 56,4 odsto glasača koji su učestvovali na sličnom referendumu odlučilo se za očuvanje veza sa Parizom, udaljenim 16.000 kilometara.
Oba referenduma su poslednji koraci dugog procesa koji je počeo pre tri decenije u cilju okončanja nasilja između pristalica i protivnika nezavisnosti od Francuske.
Mirovni sporazum između suprotstavljenih strana postignut je 1988. godine a deceniju kasnije, Numejskim sporazumom Nova Kaledonija dobila je političku moć i široku autonomiju i predviđena su tri referenduma o ;statusu do 2022. godine.
Ako se glasači odluče za nezavisnost u nedelju, otvoriće se neodređeni prelazni period kako bi ova prekomorska teritorija mogla da se pripremi za svoj budući status.
U suprotnom, Nova Kaledonija će ostati francuska teritorija, samim tim i deo Evropske unije, sa građanima koji zadržavaju francusko državljanstvo.
Aktivisti za nezavisnost žele da sve suverene moći, uključujući pravosuđe, policiju, vojsku, valutu i spoljne odnose, budu prenete iz Francuske u Novu Kaledoniju.