Lideri Azerbejdžana i Jermenije odbacili su predlog za mirovne pregovore, optužujući jedni druge za ometanje pregovora oko teritorije Nagorno-Karabah.
Sukobi u tom regionu eskalirali su u nedelju od kada je poginulo i povređeno više desetina ljudi.
Jermenija je saopštila da je jedan od njenih ratnih aviona u najnovijem incidentu oborio borbeni avion azerbejdžanskog saveznika, Turske kada je poginuo pilot.
I Turska i Azerbejdžan su to negirali.
Međunarodna zajednica danima poziva na razgovore o okončanju višedecenijskog sukoba dve bivše sovjetske republike.
U nedelju je zvanični Baku saopštio da je Jermenija granatirala položaje azerbejdžanske vojske, a Jerevan je pak tvrdio da su azerbejdžanske oružane snage pokrenule ofanzivu prema Nagorno-Karabahu, granatirajući okolna naselja.
Obe strane prijavile su žrtve, uključujući i civile. I Jermenija i Azerbejdžan proglasili su ratno stanje i vojnu mobilizaciju.
Sukob u Nagorno-Karabahu počeo je u februaru 1988. godine, kada je ova autonomna oblast objavila otcepljenje od Azerbejdžanske ŠR. Posle oružanog sukoba 1992-1994, Baku je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona.
Od 1992. godine vode se pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe OEBS-a, na čijem su čelu tri kopredsedavajuća – Rusija, SAD i Francuska. Azerbejdžan insistira na očuvanju svog teritorijalnog integriteta, a Jermenija ;štiti interese nepriznate republike, s obzirom da Nagorno-Karabah nije strana u pregovorima.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija osudio je upotrebu sile i pozvao Jermeniju i Azerbejdžan da hitno zaustave borbe i nastave razgovore bez preduslova.
Jermenija vojska Azerbejdžan rat
Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev rekao je u intervjuu za rusku televiziju Rusija 1 da je Baku posvećen pregovorima o rezoluciji, ali da Jermenija opstruira proces.
"Jermenski premijer javno izjavljuje da je Karabah (deo) Jermenije, tačka. U ovom slučaju, o kakvom pregovaračkom procesu možemo da razgovaramo?", rekao je on.
Premijer Jermenije Nikola Pašinjan je rekao za istu televiziju da je "veoma teško pričati o pregovorima kada su u toku određene vojne operacije".
Rekao je da ne postoji vojno rešenje za sukob i pozvao na kompromis.
Međutim, dodao je da Azerbejdžan prvo mora "odmah da okonča agresiju na Nagorno-Karabah i Jermeniju".
"Svi ovo doživljavamo kao egzistencijalnu prijetnju našoj naciji, doživljavamo kao rat koji je objavljen jermenskom narodu, a naš narod je sada jednostavno primoran da koristi pravo za samoodbranu", rekao je premijer.
Takođe, jermenski šef diplomatije Zohrab Mnacakanijan uputio je pismo generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu u kojem ga je informisao o "vojnoj ofanzivi koju su pokrenule vlasti u Bakuu" u samoproglašenoj republici Nagorno Karabah i izrazio zabrinutost povodom turske podrške vojnoj akciji Azerbejdzana.
Situacija u Nagorno-Karabahu eskalirala je u neđelju, 27. septembra, a obe strane optužile su jedna drugu za napade.
Borbe su se nastavile tokom prethodne noći duž cele linije kontakta i do sada je ubijeno najmanje 95 ljudi.