Jezive scene pamte i danas svi koji su pre 19 godina na TV ekranima posmatrali napad na kule bliznakinje u Njujorku... U napadu poginula i dva Srbina.
Danas se navršava 19 godina od terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine, u kojima je poginulo gotovo 3.000 ljudi i koji su promenili svet, a borba s terorizmom, koja je posle toga počela, još uvek traje.
Napade su izveli pripadnici terorištičke Al Kaide, a taj tragičan događaj označio je početak američke i zapadne globalne kampanje protiv terorizma, koja je rezultirala ratovima u Avganistanu i Iraku, otvaranjem zatvora u Gvantanamo beju, jačanjem bezbednosnih mera i agencija na uštrb građanskih sloboda, velikim povećanjem vojnog budžeta.
Rat protiv terorizma još traje, ali su Al Kaidu, čiji je lider Osama bin Laden ubijen, zamenili njeni ogranci i Islamska država, protiv koje se bitka vodi na Bliskom istoku, u Siriji i Iraku, a na meti terorista našle su se proteklih godina i evropske prestonice.
Ipak, poslednjih godina, islamisti su potisnuti u velikoj meri iz Iraka i Sirije.
A kako je sve izgledalo tog 11. septembra 2001?
Napadi pre 19 godina počeli su udarima dva oteta aviona koji su srušili "kule bliznakinje" posle čega je usledio udar trećeg aviona na zgradu Pentagona u Vašingtonu. Na kraju je oboren avion u Pensilvaniji.
Akcija 19 pripadnika Al Kaide počela je tako što su oteli četiri putnička aviona koji su uzleteli sa aerodroma u Bostonu, Njujorku i Vašingtonu.
Otmičari su ušli u kabine aviona i, koristeći noževe za sečenje papira, koje su prošvercovali u avion, ubili pilote i preuzeli kontrolu nad letelicama.
Prvi avion "Amerikan erlajnsa" je, u 8.46 sati, udario u severnu kulu Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, a nedugo potom drugi oteti avion kompanije "Junajted" udario je u južnu kulu, dok se treći oteti avion zabio u sedište Pentagona.
Iz "kula bliznakinja" u Njujorku svega je 20 ljudi, koji su bili na spratovima iznad mesta udara, uspelo bezbedno da napusti zgrade pre nego što su se urušile.
Među žrtvama 11. septembra bilo je i 372 stranaca, od kojih je i dvojica državljana Srbije.
Vladimir Tomašević je kobnog 11. septembra 2001. godine doputovao u Njujork iz Kanade. U Njujork je došao da bi prisustvovao seminaru iz informacione tehnologije, a u trenutku terorističkih napada Al Kaide bio je na poslednjem spratu jedne od kula bliznakinja Svetskog trgovinskog centra, u prostorijama koje su se zvale "Prozori sveta".
Pored Vladimira Tomaševića, u terorističkim napadima 11. septembra 2001. godine, nastradao je još jedan Srbin – Bojan Kostić. On se u trenutku prvog udara otetog aviona na Svetski trgovinski centar, kako je pisala "Politika", nalazio na 104. spratu u kancelarijama čuvene brokerske kompanije "Kantor Ficdžerald". Minut posle strahovite eksplozije Bojan je telefonom pozvao svoju verenicu Šveđanku Suzan i mirnim glasom joj ostavio poruku na sekretarici: "Avion je udario u zgradu, pokušaćemo da se evakuišemo". Njegovo telo nikada nije pronađeno, a on je, sa još hiljadama nestalih u ruševinama STC, proglašen mrtvim.
Ogromne žrtve su pretrpeli njujorški vatrogasci, cijih je 343 kolega poginulo u padu "bliznakinja", dok su pokušavali da pomognu povređenima da napuste zgrade.
Kasnije su nadležne službe SAD ocenile da je "mozak" napada bio Halid Šeik Muhamed, koji je uhvaćen u martu 2003. godine u Pakistanu, a u februaru 2008. godine optužen za ratni zločin.
Komandosi američke vojske izveli su u proleće 2011. godine prepad na jedno imanje u Pakistanu gde se krio Osama bin Laden, optužen da je odgovoran za terorističke napade na SAD i likvidirale ga, o čemu je Obama izvestio naciju i ceo svet.
Amerika je za samo dva sata 11. septembra izgubila osećaj neranjivosti. Ali iz tog šoka, straha i žalosti, kao uvek u vreme velikih tragedija rodio se osećaj zajedništva i rodoljublja.
Na domovima širom zemlje preko noći su istaknute američke zastave, kongresmeni i senatori su na stepenicama Kongresa prevazišli stranačke podele i zajedno pevali "Bože blagoslovi Ameriku", a volonteri širom zemlje nisu žalili napora da dođu i pomognu gde je najpotrebnija.