Svijet

SPREMA SE BURA! Zakazana prva predsednička debata, ko će biti "oštriji" Tramp ili Bajden

Autor Ivan Pavlović Izvor b92

Sada, kada su okončane predsedničke konvencije, naredni ključni dan u kampanji u trci za kabinet predsednika SAD je utorak, 29. septembar.

Izvor: Tanjug/AP Photo

Sada, kada su okončane predsedničke konvencije, naredni ključni dan u kampanji u trci za kabinet predsednika SAD je utorak, 29. septembar.

Tada će biti održana prva debata predsedničkih kandidata.

Republikanski predsednik Donald Tramp i njegov demokratski rival, bivši potpredsednik Džo Bajden, proveli su nedelju nakon svojih konvencija iznoseći svoje argumente u nekim državama SAD koje su ključne za pobedu na izborima - Viskonsinu, Pensilvaniji i Severnoj Karolini, prenosi Glas Amerike.

"Mislim da možemo očekivati da vidimo burnu raspravu između dva predsednička kandidata", rekla je Dženifer Merčija, profesorka komunikacija na Teksaškom univerzitetu A i M i dodala da su oba kandidata borci.

Merčija kaže da najave Trampovog debatnog stila mogu biti pronađene u onome kako je opisao svoju kampanju 2016, kao "kontraudarac".

"On regularno koristi svoj ad hominem napad, kojim napada osobe umesto njihove argumente. I on nema stida da to radi, da se ruga ljudima i ismeva ih tokom debate. On je to radio 2016", rekla je Merčija, dodajući da istorija Bajdenovog debatovanja pokazuje da će on držati svoje pozicije.

"Ono što smo videli 2012. u njegovoj potpredsedničko debati je bilo slično, mislim, Trampovom stilu. Bajden je na neki način malo ismevao svoje oponente. Smejao im se (Polu Rajanu), znate, na nekin način u lice", rekla je Merčija.

Ona kaže da ne misli da će Bajden ići u ekstrem kao što Tramp to radi u smislu ismevanja svojih protivnika ili preteći im, ali smatra da je on sposoban da drži svoju poziciju i ne dozvoli sebi da bude zastrašen".

Od prve predsedničke debate 1960. godine i nakon njihove obnove 1976, format je generalno ostao isti - kandidati odgovaraju na pitanja moderatora debate.

"Ono što je to zapravo jeste zajednička konferencija za štampu koju dele. Znate, konferencija za štampu sa kratkim odgovorima napred i nazad, dok se zadržavaju na svojim porukama", rekao je Džon Koč, direktor debate na Vanderbilt univerzitetu.

Koč je predložio drugačiji format, koji bi uključivao da eksperti postavljaju pitanja umesto moderator i posmatranje kandidata kako se nose sa temom.

Procenjuje se da je 2016. godine 84 miliona Amerikanaca gledalo prvu debatu između tadašnjeg republikanskog kandidata Donalda Trampa i demokratske kandidatkinje Hilari Klinton. Veliko interesovanje za izbore 2020. moglo bi da postavi novi rekord, ali neizvesno je da li će menjati stavove glasača.

"Mnogo istraživanja o predsedničkim debatama pokazalo je da to na neki način ljudima omogućava da se identifikuju sa kandidatom s kojim se već identifikuju i nekako im omogućava da vide ko deli njihove stavove", rekao je Koč.

On je dodao da nema mnogo dokaza da same po sebi predsedničke debate menjaju mišljenja.