"Nisam mogla da verujem s obzirom na uslove na Mesecu" , rekla je Abigejl Friman, naučnica NASA.
Mesec rđa, a naučnici su tim zaključkom verovatno bili jednako zbunjeni kao i vi kad ste pročitali ovu rečenicu, piše CNN.
Naime, rđa na Mesecu ne bi trebalo da postoji jer tamo nema kiseonika, što je jedna od dve temeljne stvari koje je uzrokuju. Druga je voda.
Ali dokaza za to ima. Indijska lunarna sonda Chandrayaan-1 kružila je oko Meseca 2008. godine i prikupila podatke koji su do danas pridonijeli mnogim otkrićima, uključujući i postojanje molekula vode na njegovoj površini. Sonda je bila opremljena i instrumentom koji je proizvela NASA s ciljem analize mineralnog sastava Meseca.
Istražitelji NASA i havajskog Instituta za geofziku i planetologiju nedavno su analizirali još neke podatke i našli se u čudu kad su pronašli tragove hematita, oblika gvozdenog oksida, odnosno rđe. Na Mesecu ima mnogo stena bogatih gvožđem, ali rđa se stvara jedino kad je gvožđe izloženo kiseoniku i vodi.
"Nisam mogla da verujem s obzirom na uslove na Mesecu" , rekla je Abigejl Friman, naučnica NASA.
"To je vrlo zbunjujuće", rekao je Šuai Li sa Univerziteta Havaji, glavni autor studije objavljene u časopisu Science Advances. "Mesec je užasno okruženje za stvaranje hematita".
Nakon višemesečnih istraživanja, Li i naučnici NASA misle da su rešili zagonetku. Krivac za rđu na Mesecu je - Zemlja.
Prvi veći trag im je bila činjenica da je većina rđe koncentrisana na strani Mesca okrenutoj prema Zemlji, što je ukazivalo na to da je pojava na neki način povezana s našim planetom.
Zemlju okružuje magnetno polje, a solarni vetar ga rasteže i stvara dug magnetni rep u smeru vetra. jesec ulazi u taj rep tri dana pre nego što je pun i treba mu šest dana da iziđe na drugu stranu.
Li smatra da kiseonik sa Zemlje tim magnetnim repom stiže do Meseca i tamo u dodiru s vodenim molekulama stvara hrđu.