Svake godine između 17. jula i 24. avgusta na nebu se događa pljusak zvezda padalica, odnosno meteorski pljusak Perzeidi. Njegov vrhunac će se dogoditi večeras i sutra uveče.
Zvezde padalice nemaju veze sa zvezdama koje zaista padaju, već je reč o meteorima, metalnim ili kamenim nebeskim telima koja obilazeći Sunce ulaze u Zemljinu atmosferu i prolazeći kroz nju sagorevaju.
Zbog toga što ta pojava izgleda poput baklje koja pada prema Zemlji, naziva se zvezdama padalicama.
Zvezde padalice se mogu videti svake vetre noći, ako se nebo posmatra negde izvan svetla grada.
Nekoliko hiljada tona različitih čestica i prašine uleti u našu atmosferu svake godine, ogromna većina ovih čestica sagori u atmosferi i ne stigne do površine Zemlje, ali neke od njih, one veće, "prežive" i padnu na površinu i tada se nazivaju meteoriti.
Brzina kojom čestice uleću u atmosferu naše planete kreće se u intervalu od 30 do 70 km/s, a svetlosna pojava, meteor, nastaje na visini od 80 do 120 km.
Tokom prethodnih godina vreme maksimuma aktivnosti Perseida "videlo" se i 80-100 meteora na sat!
Evo kako je to izgledalo prošle godine.
Perseidi su verovatno najpoznatiji i jedan od najlepših meteorskih rojeva.
Prvi pisani trag o njima potiče iz daleke 36. godine naše ere, kada je u Kini zabeleženo nekoliko stotina meteora u periodu od samo nekoliko sati.
U periodu od VIII do XI veka postoje nedvosmisleni pisani tragovi o ovom meteorskim roju iz Kine i Japana.
Tokom XVIII i IX veka astronomi su prikupili dosta podataka o ovom roju, ucrtavali su njihove putanje i beležili sjaj i boju pojedinih meteora.
"Izvor" roja Peresida odredio je Vilijam Dening, na osnovu 2.500 tragova meteora zabeleženih između 1869. i 1898. godine. On je izračunao da se izvor roja nalazi u sazvežđu Persej, po čemu je i roj dobio ime.