Pre nekoliko sedmica odnosi Grčke i Turske opasno su se zaoštrili i nekoliko dana je izgledalo kao da je i oružani sukob neizbežan, a razlog za to je bila namera Ankare da počne da istražuje naftu u delu istočnog Sredozemlja, kod Kipra, a koji Atina smatra svojim.
U obrazloženju turske vlade se navodi da je ta zona tursko područje, u skladu sa sporazumom sa libijskom vladom u Tripoliju. I Grčka i Turska su tamo poslale svoje vojne brodove. Smirivanju situacije doprinelo je posredovanje nemačke kancelarke Angele Merkel, ali samo na kratko, piše Dojče vele (DW).
Prošle sedmice Grčka i Egipat su potpisali sporazum, kojim su utvrdlili svoje ekonomske zone u istočnom delu Sredozemnog mora. S obzirom na to da se taj sporazum kosi sa ekonomskom zonom na koju Turska polaže pravo, Ankara preti vojnom akcijom.
Stručnjak za Bliski istok Štefan Rol iz berlinske Fondacije Nauka i politika kaže za DW da je sporazum koji je sada potpisan u direktnoj vezi sa sporazumom o Ekskluzivnoj ekonomskoj zoni (EEZ) koji su Turska i Libija potpisale u novembru 2019. godine. Grčka i Egipat su u tome videli veliku povredu svojih interesa, smatra Rol.
"Međutim, spor s Turskom je mnogo, mnogo dublji. On potiče još od vojnog puča 2013. godine u Egiptu, koji je bio usmeren protiv tada vladajućeg Muslimanskog bratstva. Kairo zamera Turskoj da podržava Muslimansko bratstvo, što je delimično tačno. Mnogi kadrovi Muslimanskog bratstva su u egzilu u Turskoj. Egipatsko vođstvo se u velikoj meri oseća ugroženo od strane Turske i optužuje je da planira kontrapuč", kaže Rol.
On ukazuje da je postojeći spor dobio novu dinamiku nakon potpisivanja tursko-libijskog sporazuma o Ekskluzivnoj ekonomskoj zoni (EEZ) i angažmana Turske u Libiji. Za Kairo je to jedna potpuno nova situacija, da je Turska toliko aktivna u Libiji da je čak dovela i plaćenike koji se bore na strani vlade u Tripoliju, a protiv generala Haftara, koga podržavaju Egipat i Rusija.
Na pitanje ko bi u sporu oko teritorijalnih voda i u ratu u Libiji mogao da posreduje, Rol je odgovorio da, kada je reč o sukobima u istočnom delu Sredozemnog mora, SAD još nisu odlučile na koju stranu bi trebalo da stanu: u ratu u Libiji na stranu Turske i protiv Egipta i Rusije ili obrnuto? "Sad ima i novih momenata. Odnos SAD prema Egiptu više nije toliko neopterećen kao što je nekad bio. U međuvremenu, ima problema. U mnogo čemu Egipat se ponaša slično kao Turska. Poput Ankare, i Kairo je protiv volje SAD kupio ruske sisteme naoružanja. Svako igra svoju igru i ne poštuje tradicionalne savezničke strukture", ističe Rol.
Na pitanje da li bi Nemačka mogla da preuzme ulogu posrednika, on odgovara da bi to bilo prihvatljivo jer tu očigledno Nemci nemaju ličnih interesa. "Pitanje je samo da li Nemačka ima dovoljnu težinu da bi uticala na dešavanja u tom regionu", kaže Rol i izražava sumnju u to.
On navodi primer Berlinskog procesa koji je Nemačka pokrenula kako bi se zaustavio rat u Libiji i koji nije samo nastavak.
"Nemačka ne može da utiče na zaraćene strane da se pridržavaju dogovora. Nemačka nije dovoljno sposobna. Trenutno može samo kratkoročno da pomogne u jednom akutnom slučaju, kao što je bio slučaj s telefonskim razgovorom kancelarke Merkel i turskog predsednika Erdogana pre par sedmica", ocenjuje Rol.
Podseća da je taj razgovor doprineo da ne dođe do oružanog sukoba između turskih i grčkih vojnih brodova.