Japan ali i ceo civilizovan svet, danas obeležava 75. godišnjicu američkog atomskog napada na civilne ciljeve u gradu Hirošima, prvi takav napad u istoriji čovečanstva. To nije bilo dosta, pa je ubrzo bačena još jedna bomba. U samo četiri dana 150.000 ubijenih civila.
Američki bombarder "B-29" je 6. avgusta 1945. godine, po naredbi predsednika Harija Trumana, bacio atomsku bombu na japanski grad Hirošimu, čime je počinjen najveći ratni zločin u istoriji čovečanstva.
Bomba je pretvorila u pepeo 13 kilometara kvadratnih Hirošime, koji je potpuno uništen. Pri samom udaru ubijeno je 80.000 ljudi, 12.000 je nestalo, a 40.000 ranjeno. Stanovnici su danima umirali od posledica udara.
Dejstvo atomske bombe oseća se i decenijama posle eksplozije - ljudi umiru od leukemije kao posledice atomskog zračenja. Na deci i potomcima ozračenih primećuju se genetske i patološke promene.
Od 6. avgusta 1945. godine, kada su SAD bacile atomsku bombu na japanski grad, čime su po nečovečanskoj ceni ubrzale okončanje Drugog svetskog rata, do kraja te godine u eksploziji i od povreda i bolesti uzrokovanih radijacijom stradalo je oko 140.000 ljudi.
U narednim godinama, sve do danas, mnogi preživeli su umirali od leukemije i drugih bolesti uzrokovanih radijacijom, ali niko sa sigurnošću ne može da kaže tačan broj žrtava bombardovanja.
Stanovnici Hirošime i dalje se ponekad suočavaju sa diskriminacijom kada je riječ o stupanju u brak jer postoji strah da bomba još "vreba" u njihovim genima.
NEĆE NIKADA ZABORAVITI
Poslednji preživeli nastavljaju da oživljavaju sećanje na napad na Hirošimu i tri dana kasnije na Nagasaki, i to prenose na naredne generacije. Japanske vlasti saopštile su da ima još oko 135.700 preživelih ali je njihova prosečna starost 83 godine, prenela je agencija Frans pres.
Bombarder "B-29" pod imenom Enola Gej je 6. avgusta 1945. u 8:15 po lokalnom vremenu sa visine od 9.600 metara bacio bombu nazvanu "Mali dečak", koja je posle 43 sekunde eksplodirala na 600 metara iznad zemlje. Procenjuje se da je temperatura u središtu eksplozije dostigla između 3.000 do 4.000 stepeni Celzijusa.
Da je bomba eksplodirala na zemlji, i ovako katastrofalne posledice bi bile još teže. Oko 45 minuta posle eksplozije počela je da pada "crna kiša" radioaktivnih čestica.
Ostaće upamćeno da je sunce 6. avgusta 1945. godine u Hirošimi izašlo u 8.15 časova, ali je vatrena lopta na nebu bila toliko zaslepljujuća da su stanovnici zapamtili taj dan kao - "Dan sa dva sunca".
Tri dana posle bombardovanja Hirošime, SAD su bacile atomsku bombu "Debeli čovek" na Nagasaki, gde je stradalo oko 74.000 ljudi, posle čega je Japan kapitulirao 15. avgusta.
Broj žrtava ovog napada bi bio mnogo veći da bombarder nije promašio prvobitnu metu zbog lošeg vremena.
Rat je zvanično završen dve nedelje kasnije, 2. septembra 1945. godine. U trenutku napada, u Hirošimi je živelo 350.000 ljudi, od čega 40.000 vojnog osoblja. Danas taj grad ima oko 1,2 miliona stanovnika.
Prema nekim procenama, u napadima na Hirošimu i Nagasaki na kraju je stradalo je više od ukupno 220.000 ljudi.
Svake godine u Hirošimu se uputi 10 miliona origamija ždralova, ptica koje u Japanu predstavljaju simbol dugovečnosti i besmrtnosti.
Memorijalni park "Mir" nalazi se u centru grada i njime dominira skeletna kupola. Tu je izložen i Buda, čije je kameno lice istopila eksplozija američke atomske bombe.
Posetioci mogu da vide i senku čoveka "odštampanu" ekstremnom toplotom na kamenom stepeniku, gde je sedeo u trenutku eksplozije "Dečaka".
Od zločina u Hirošiomi, nijedan američki predsednik nije posetio grad do 2016. godine, kada je tadašnji predsednik SAD Barak Obama položio venac u memorijalnom parku
HIROŠIMA I ČERNOBILJ
Eksplozija bombe u Hirošimi i Nagasakiju donekle su slične mirnodopskoj katastrofi koja je zadesila stanovnike ukrajinskog grada Čertnobiolj, kada je 1986. godine tamo eksplodirao nuklearni reaktor u električnoj centrali.
Postavlja se pitanje kako je Hirošima danas živ grad a u Černobilju zbog radijacije niko neće živeti možda još stotinama godina? Upućeni kažu da se radi o koliini emitovnaih radioaktivnih čestica.
Bomba bačena na Hirošimu je imala samo nekoliko kilograma uranijuma od kojih je manje od jednog kilograma zahvatila fisija, a koji se zbog visoke eksplozije raširio vazduhom kilometrima unaokolo.
U Černobilju je bio više od 200 tona nuklearnog goriva, koje je aktivirao požar, stub vrućeg vazduha podigao visoko u nebo a zatim vetrovi raspršili širom Ukrajine i Evrope.
U nekadašnjoj nuklearci Černobilju, ispod betonskog sarkogfaga debelog 108 metara, i dalje ključa uranijumska lava.