Lideri zemalja Evropske unije ni nakon drugog dana maratonskih pregovora u Briselu nisu uspeli da postignu dogovor oko toga "ko će platiti" paket za oporavak Unije od posledica krize COVID19.
Samit u Briselu nastavlja se danas u podne a trećeg dana pregovora očekuje novi kompromisni predlog predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela.
Na početku drugog dana samita lidere je već sačekao novi preglog predsednika Mišela koji je ponudio kompromis "štedljivim zemljama" na prvom mestu, a koji predviđa smanjenje grantova za oporavak sa 500 milijardi na 450 milijardi evra.
Pedeset milijardi evra prvobitno predviđenih za bespovratnu pomoć (siromašnim) zemljama članicama Mišel je preneo u deo namenjen pozajmicama koji bi sada umesto početnih 250 milijardi evra trebalo da budu 300 miljiardi evra.
Ukupan fond za oporavak, koji uključuje i grantove i pozajmice, nije se menjao sa prvobitno predloženih 750 milijardi evra.
Nije se menjala ni ukupna suma predviđena za sedmogodišnji zajednički budžet EU od 1074 milijarde evra.
Tokom 12 sati razgovora u subotu EU lideri su održali zajedničke, plenarne razgovore, ali je naveći deo dana proveden u bilateralnim formatima u kojim su se EU lideri sastajali međusobno ili sa predsednikom Evropskog saveta.
Osnovne teme koje su i dalje ostale neusaglašene su upravljanje fondom za oporavak, uslovi za podelu grantova iz fonda za oporavak, kao i ukupna suma "paketa za oporavak" EU koji podrazumeva višegodišnji budžet i fond za oporavak.
Predstavnik grupe "štedljivih zemlja", odnosno onih koje koje se zalažu za manju pomoć i striktnije uslove za pozajmice (siromašnim "rođacima" u EU), kancelar Austrije Sebastijan Kurc, u kratkom obraćanju tokom drugog dana samita ocenio je da je da se "stvari kreću u dobrom pravcu".
Za razliku od Kurca, premijer Italije, koja predvodi grupu "južnih zemalja" koje traže veću solidarnost i veću finansijsku pomoć, Đuzepe Konte, je naveo da su pregovori "komplikovanije nego što se očekivalo" i da postoji mnogo pitanja koja je "nemoguće rešiti".
Tokom drugog dana smita EU lideri su razgovarali i o uslovima za dobijanje novca iz zajedničkog budžeta, a koji se tiču vladavine prava u zemljama članicama.
Ranije je mađarski premijer Viktor Orban zapretio vetom ukoliko se vladavina prava usvoji kao uslov za korišćenje EU fondova.
Ovoga puta Orban je zatražio da zemlje članice, konkretno Mađarska, mogu same da odlučuju kako će trošiti novac koji iz fondova, a ne da to kontrolišu "oni koji daju novac", odnosno cela EU.
Prvi dan samita EU 27, završio se bez dogovora upravo zbog inistiranja premijera Holandije, Marka Rutea, da se o distribuciji novca među zemljma članicama mora odlučivati uz konsenzus svih EU 27, ili uz pravo veta pojedinaćnih zemalja ako nisu zadovoljne kako neka članica troši poklonjen novac.
Ukoliko se ni danas ne postigne dogovor, lideri EU 27 bi trebalo ponovo da se okupe u Briselu 27 i 28. jula.