U više od 20 zemalja, među kojima su Japan, Španija, Italij, Portugal, Južna Koreja i Poljska, broj stanovnika će se prepoloviti.
Na Zemlji će 2100. žijeti 8,8 milijarda ljudi, dve milijarde manje od procena UN-a, prema istraživanju objavljenom koje predviđa novu globalnu ravnotežu sila kao rezultat pada stope fertiliteta i starenja stanovništva.
Svetska populacija verovatno će dostići vrhunac za 44 godine, odnosno 2064. godine, sa 9,7 milijardi ljudi, a potom će početi da pada na oko 8,8 milijardi do kraja veka. Do kraja stoleća u 183 od 195 zemalja, pod uslovom da ne bude navale migranata, biće zabeležen pad broja stanovnika ispod praga potrebnog za održavanje njegova broja, objavio je međunarodni tim naučnika u časopisu "Lanset" (The Lancet).
U više od 20 zemalja, među kojima su i Japan, Španija, Italija, Tajland, Portugal, Južna Koreja i Poljska, taj broj će se prepoloviti.
I u Kini će se broj gotovo toliko smanjiti sa 1,4 milijarde danas na 730 miliiona za 80 godina. U istraživanju se navodi da će se populacija Japana smanjiti sa 128 miliona ljudi, koliko ih je bilo 2017. na 60 miliona 2100. Broj stanovnika Tajlanda pašćee sa 71 na 35 miliona, populacija Španije će se prepoloviti sa 46 na 23 miliiona ljudi, u Italiji će sa 61 broj ljudi pasti 31 milion, a Portugala sa 11 na 5 miliona...
Prema ovoj proceni, broj stanovnika Nigerije porašće na 800 miliona do 2100. godine. Nigerija će, prema ovom istraživanju, biti druga zemlja na planeti po broju stanovnika, iza Indije sa 1,1 milijardom ljudi.
Ove procene značajno se razliku od onih koje daju Ujedinjene nacije.UN je do sada predviđao da će 2030. godine u svetu biti 8,5 milijarda stanovnika, 2050. godine 9,7 milijardi, a 2100. godine u svetu će živeti 10,9 milijardi stanovnika.
Razlika u procenama UN i ovog istraživanja počiva na razlikama u stopi plodnosti. Za održavanje broja stanovnika potrebno je da svaka žena u fertilnoj dobi rodi 2,1 dece. Koristeći podatke Studije globalnog opterećenja bolesti iz 2017. istraživači su predvideli da će se najbrže smanjivati populacija u Aziji i zemljama istočne i centralne Evrope.
UN predviđa da će zemlje sa niskim fertilitetom beležiti rast stope prosečno na 1,8 dece po ženi. Naša analiza sugeriše da će žene poboljšavanjem svog obrazovanja i većim pristupom zdravstvenim službama odabrati da imaju prosečno manje od 1,5 dece. Zato, nastavak rasta svetske populacije u ovom veku više nije najverovatniji trend svetskog stanovništva", rekao je za AFP vođa istraživačkog tima Kristofer Marej, direktor Instituta za zdravstvene procene i merenja (IHME) pri Univerzitetu Vašington.
On je rekao i da će većina zemalja izvan Afrike imati manjak radne snage i obrnute populacione piramide što će, naglašava, imati duboko negativne posledice za ekonomiju.
"Za visoko razvijene zemlje u toj kategoriji najbolje rešenje za održavanje nivoa stanovništva i ekonomskog rasta biće fleksibilna imigraciiona politika i društvena podrška porodicama koje žele da imaju decu", navodi se u studiji.
Ono na šta naučnici posebno ukazuju jeste da će socijalne i zdravstvene službe morati da budu reformisane kako bi se bolje brinule o starijim osobama, kojih će biti sve više.
Naime, padom stopa rađanja i rastom očekivanog životnog veka širom sveta, broj dece mlađe od pet godina smanjiće se više od 40 posto, sa 681 milion u 2017. na 401 milion u 2100. godini, utvrdila je studija.
Sa druge strane, 2,37 milijarde ljudi, odnosno više od četvrtine globalnog stanovništva, biće starije od 65 godina. Onih starijih od 80 biće umesto današnjih 140 miliona - čak 866 miliona.
Poseban problem gotovo svih zemalja u svetu biće pad broja radno sposobnog stanovništva.
Prema proceni, broj radno sposobnih u Kini paše sa današnjih 950 miliona na nešto više od 350 miliona do kraja veka što predstavlja pad od 62%.
Procvetaće, međutim, Nigerija, gde će broj radnog stanovništva porasti sa današnjih 86 miliona na više od 450 miliiona do 2110. godine.
Upravo će Nigerija, koja je trenutno na 28. mestu svetskih ekonomija, doći u prvih 10.
"Do kraja veka svet će biti multipolaran sa Indijom, Nigerijom, Kinom i SAD kao dominantnim silama", kaže Ričard Horton, opisujući studiju kao obris "radikalnih promena u geopolitičkoj moći".