Naučnici strahuju da bi svet mogao da se suoči sa novom opasnošću - istovremenim PREGREVANJEM planete i visokozaraznim bolestima.
Nučnici upozoravaju na uznemirujuće pojave na Arktiku. U protekle dve nedelje u Sibiru su zabeležene rekordno visoke temperature od 38 stepeni Celzijusa što je rezultiralo velikim požarima koji su ispustili ogromne količine ugljen dioksida u atmosferu, napravivši tako začarani krug "klimatskog sloma".
I dok naučnici koji se bave klimatskim promenama razmatraju da li ovakve krajnosti predstavljaju početak zastrašujuće nove epohe znatnog povećanja temperatura na Arktiku, planeta je u kandžama pandemije korona virusa koja ne jenjava.
Stručnjaci strahuju da bi svet u ovome trenutku mogao da se suoči sa novom opasnošću, istovremenim pregrajavanjem planete i visokozaraznim bolestima.
Naučnici kažu da bi ubrzano zagrevanje krajnjeg severa Zemlje moglo da "oslobodi" brojne viruse stare više desetina pa čak i stotina hiljada godina koji, zakopani duboko u sibirskom večnom ledu već dugo miruju u smrznutom stanju, prenosi Jutarnji list.
Zbog ubrzanog zagrevanja, a Arktik se zagreava barem dvostruko brže od ostatka sveta, permafrost se tamo otapa prvi put od poslednjega ledenog doba, pri čemu postoji opasnost od oslobađanja patogena s kojima se savremeni čovek dosada nije nikad susreo.
"Pretpostavka da bakterije mogu dugo da prežive definitivno je prihvaćena u naučnim krugovima. Preostaje samo pitanje - koliko dugo? Milion godina? 500.000 godina? 50.000 godina?, kaže Žan Mišel Klaveri, virolog sa Univerziteta Eks Marsej.
On je rekao da postoje izuzetno kvalitetna istraživanja koja upućuju na to da se bakterije iz dubokog permafrosta mogu oživeti.I dr Šantal Abergel kažeda je moguće oživeti viruse iz starih uzoraka permafrosta.
"To nam je to uspelo s onima starim 30.000 godina", rekla je ona i dodala da su do sada istraživači uspeli uspešno da reaktiviraju drevne DNK viruse, ali ne i mnogo krhkije RNK viruse. RNK virusi odnose se na bolesti poput španskog gripa i novog korona virusa, dok DNK virusi uključuju danas praktično iskorenjene velike boginje, podseća Indipendent.
Kada se jednom nađe u stanici domaćina, virus otpušta svoju DNK ili RNK, koja sadrži informaciju potrebnu da se stvore nove virusne čestice te preuzima nadzor nad nekim aspektima staničnog metabolizma.
Drugu pretnju za čovečanstvo predstavljaju bakterije. Epidemija antraksa u Zapadnom Sibiru 2016. pokosila je krda jelena, a kada su se u juunu lešine otopile, antraksom su se zarazile 23 osobe, a jedna je i umrla.
Klaveri upozorava da opasnost ne predstavlja samo odmrzavanje permafrosta, već i pojačana ljudska i životinjska aktivnost u područjima koja su već dugo retko naseljena.
"Ovo je recept za katastrofu, jer ovde imate ljude i 'sveži' virus. A kad se virusi iz permafrosta oslobode u prirodi, šta se događa? Padaju u reke. Izloženi su kiseoniku, što je loše. Izloženi su svetlosti, a i to je loše. Naravno, ako ubrzo ne pronađu domaćina neće dugo živeti", rekao je on.
"No, ako virus dođe u kontakt s odgovarajućim domaćinom, ponovno će se aktivirati. Dakle, ako se čovek zatekne među zamrznutim virusima koji mogu biti pandemijski, on bi se mogao zaraziti, replicirati virus i pokrenuti novu pandemiju", zaključio je Klaveri.
Južni pol se proteklih 30 godina zagrevao tri put brže od svetskog proseka
Na Južnom polu, koji se smatra najhladnijom tačkom na Zemlji sa prosečnom temperaturom od -49 stepeni Celzijusa,temperature rastu tri puta brže od globalnog proseka.
Naučnici kažu da su glavni uzrok skoku temperatura prirodni procesi, ali su tome znatno doprinele i klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem.
Ranija istraživanja su ukazivala na to da je antarktički plato jedno od retkih mesta na planeti koji se hladio dok se ostatak sveta zagravao usled klimatskih promena, no to više nije tako.
Godina 2018. bila je najtoplija dosad zabeležena na ovom kontinentu, a u poslednjih 30 godina Južni pol se zagreavao za 0,6 stepeni Celzijusa po deceniji.
Rezultati su prikupljani na 20 meteoroloških stanica smeštenih po Antarktici, a ukazuju na to da je stopa zagrevanja Južnog pola bila sedam puta veća od ukupnog proseka za čitav kontinent.
"Čini se da je Južni pol bio izolovan od svega što se događalo u ostatku sveta", kaže Kajl Klem, naučnik sa Univerziteta Viktorija u Velingtonu koji proučava zagrevanje ledenog kontinenta.
Klem kaže da je glavni razlog zagrevanja neuobičajeno visoka temperatura okeana u tropskom delu zapadnog Pacifika koja je povezana sa prirodnom pojavom poznatom kao "međudekadna pacifička oscilacija”.
No dodaje da su i klimatske promene bez sumnje odigrale ulogu u znatnom povećanju temperature na Južnom polu, ali da one ipak nisu dominantan uzrok.
Istovremeno je poslednjih godina na zapadu Antarktika uočeno ubrzano otapanje leda na mestima na kojima kontinentalni glečeri dolaze u dodir s toplim okeanskim strujama.
Takvo otapanje može izazvati nestabilnost ledenih ploča na Antarktiku i posledično ubrzan porast nivoa mora.