Predstavnici indijanske zajednice u SAD traže od vlasti da uklone ogromne uklesane biste u planini Rašmor, jer se nalazi na "svetoj zemlji njihovih predaka".
Potomoci Indijanaca iz plemena Sijuks, smatraju ovu planinu, na kojoj su lica predsednika Džordža Vašingtona, Tomasa Džefersona, Teodora Ruzvelta i Abrahama Linkolna, "velikim nepoštovanjem prema njima" i da zato njihovi likovi moraju da bude uklonjeni.
Navedene smatraju odgovornim za progon Indijanaca i nazivaju ih svojim mučiteljima.
Mnogi podržavaju ovu ideju, ali izražavaju bojazan da bi uklanjanje "Planine predsednika" moglo dodatno da ugrozi prirodu.
Potomci Indijanaca pozivaju se na sporazum iz 1868. godine, prema kojem su domoroci i naseljenici sklopili sporazum prema kojem se Crne planine smatraju sastavnim delom rezervata Sijuksa, odnosno njihovom teritorijom. Ali, kada je zlato pronađeno na tom području, ovaj sporazum je potpuno zaboravljen.
Odmah su počela iskopavanja, a američka vojska pomogla je u iseljevanju domorodačkog stanovništa tokom 1870. godine. Šest godina kasnije počeo je rat Sijuksa i Amerikanaca oko vlasništva nad tom teritorijom. Amerikanci su potom konfiskovali to područje.
Pola veka kasnije ovaj ogromni spomenik je završen, a godišnje ga poseti više od dva miliona turista. na sajtu ove trističke atrakcije navodi se da je reč o "simbolu slobode i nade za sve ljude".