Milioni ljudi širom sveta su u samoizolaciji zbog virusa korona, a skoro 3,5 miliona je zaraženo. Naučnici pokušavaju da naprave vakcinu, svet je iščekuje, a šta ako ne naprave?
Naučnici neprestano govore da vakcina ne može da se napravi na brzinu, da neće biti dostupna pre sledeće godine, ali postoji i još gora varijanta - da nikada ne bude dostupna!
U tom slučaju, svi bismo morali da naučimo da živimo sa korona virusom. U gradovima bi svakako mere bile blaže nego sada, ali bi morale da postoje. Testiranje i praćenje kontakata tako bi postali naša svakodnevica, i morali bismo da naučimo da živimo u samoizolaciji.
Iako se uglavnom govori o tome da će vakcina biti napravljena, naučnici ističu da to nije sasvim sigurno jer se i ranije dešavalo da ne uspeju da naprave vakcinu.
"Postoje neki virusi za koje još uvek nemamo vakcine", kaže dr Dejvic Nabaro sa Imperijal koledža u Londonu. "Ne možemo da tvrdimo da će biti vakcine, a i ako je bude, ne znamo da li će proći sve testove efikasnosti i bezbednosti".
Većina stručnjaka, ipak, misli da će vakcina protiv korona virusa biti napravljena – delom i zbog toga što, za razliku od prethodnih virusa poput HIV-a ili malarije, korona virus ne mutira tako brzo. I mnogi stručnjaci, zapravo najveći broj njih, saglasan je da bi vakcina trebalo da bude dostupna u narednih 18 meseci.
Ipak, naučnici kažu da u slučaju da ne bude vakcine, život neće ostati baš onakav kakava je sada.
"Život u karantinu nije održiv ekonomski, a ni politički to nije izvodljivo. Zato su nam potrebne druge stvari za kontrolu virusa", kaže profesor emeritus sa Univerziteta u Notingamu Kit Nil.
"Apsolutno je neophodno da budemo spremni za kovid", kaže dr Nabaro, dodajući da je nepohodno da građani svih zemalja, kada počnu da žive "normalne živote", ukoliko primete bilo kakve simptome, doborovoljno odu u samoizolaciju.
To znači i da više ne bismo smeli tako olako da shvatamo kašalj kao prehladu i da idemo na posao pod parolom "nije to ništa, prehladica samo, mogu da radim".
Stručnjaci predviđaju da će, u slučaju da vakcina ne bude pronađena, mnogo veći broj ljudi raditi od kuće, kako kancelarije ne bi bile pune ljudi.
Ipak, dr Nabaro ističe da će sve to biti teže sprovesti u siromašnijim zemljama, a ističe da će se u tom smislu poseban problem javiti u mestima gde ima mnogo migranata.
Kratkoročno, smatra da će testiranje i praćenje kontakata biti uobičajen način života sa kovidom-19.
Međutim, ukoliko stopa zaraze bude niska, smatra dr Piter Hotez Bejlor medicinskog koledža u Hjustonu, moglo bi ponovo da bude okupljanja i sportskih događaja.
"Barovi i pabovi su verovatno poslednji na listi jer je tu uvek gužva. Možda bi mogli da se preurede u restorane, u kojima će biti obavezna socijalna distanca", kaže dr Nil. "Neki restorani u Evropi već su najavili otvaranje, ali će raditi smanjenim kapacitetom".
Restriktivne mere će, ipak, u slučaju da ne bude vakcine, najstrože biti zimi, ukoliko se virus bude iznova javljao. I u tom slučaju, karantin bi mogao ponovo da bude uveden, u bilo kom trenutku.
"S vremena na vreme, (ako ne bude vakcine) opet će se izbijati epidemija, pa će kretanje biti ograničeno – i to može da važi za delove zemlje ili za celu zemlju", objašnjava Navaro.
U svakom slučaju, čak i da ne bude napravljena vakcina, naučnici ističu da će nas donekle štititi kolektivni imunitet, odnosno da će on usporavati širenje virusa.
Svakako, saglasni su da je vakcina najbolje rešenje i izražavaju nadu da će biti napravljena jer postoji veliki interes i cilj je jasan.