Ambiciozni plan Evropske unije da smanji bacanje hrane upravo je pao na korona testu.
Mjesec dana nakon što je Evropska komisija stavila u pogon ambiciozan plan prelaska iz kulture bacanja na ekonomiju reciklaže, pandemija korona virusa dovela je do stvaranja brda plastičnog otpada, ali i tona trule hrane.
Sakupljači smeća u Irskoj primijetili su rekordni porast kućnog otpada - sa primjetnim porastom neotvorene hrane kojoj je istekao rok ali i zeleniša.
Gradovi širom evropskog bloka prestali su sa recikliranjem otpada iz kamiona zbog nedostatka osoblja i straha od kontaminiranog otpada, pri čemu je mnogo reciklažnih materijala sada spaljeno ili odlagano na deponije.
U Belgiji, Njemačkoj i Holandiji, poljoprivrednici su morali da unište milione tona neprodatog krompira, jer ljudi ne mogu da jedu pomfrit u restoranima i barovima.
Kriza je takođe dovela do porasta plastike za jednokratnu upotrebu.
U supermarketima širom kontinenta, hleb, voće i povrće vakumirani su u plastičnu ambalažu - a ljudi zaokupljeni strahom od smrtonosne bolesti ne brinu zbog toga.
"Ljudi se sada više fokusiraju na higijenske i dugotrajne aspekte kada je u pitanju hrana i povrće", rekla je Mara Hanker, direktor njemačkog lobija za plastičnu ambalažu i dodala da "ljudi nemaju više povjerenje u proizvode koji nisu zapakovani".
Dok smeće raste, industrija ambalaže vidi svoju šansu. Evropska lobistička grupa proizvođača plastike želi da Evropska komisija i zemlje članice odgode nadolazeće propise i ukinu sve zabrane nekih plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu.
"Poslednjih godina diskusija po ovom pitanju je bila vođena krivicom a ne činjenicama - postoji snažna inicijativa da se odbaci plastika... ali mi smatramo da postoje dobri razlozi da imamo plastiku", rekla je Hanker.
Istraživanje Blumberga pokazuje da bi zabrinutost "oko higijene hrane zbog kovid-19 mogla da poveća intenzitet plastične ambalaže, i time poništiti raniji ekološki napredak".Industrija plastičnih kesa, hraneći se strahom ljudi, proklamuje da je plastika za jednokratnu upotrebu higijenskija od onih za višekratnu upotrebu, iako za to nema dokaza, kaže Džejn Manki, direktor NVO Food Packaging Forum.
Ekološki prihvatljivija alternativa čaša i kesa za višekratnu upotrebu sada se smatra prijetnjom po zdravlje.
Neki evropski trgovci zabranili su kupcima upotrebu lične ambalaže za hranu kako bi se izbegli rizici od kontaminacije.
Primjera za to je bezbroj počevši od onog da je svjetski lanac kafeterija "Starbaks" još na početku pandemije zamolio potrošače da više ne donose svoje šolje. Politika firme da daje popusta za one koji koriste višekratne šolje umjesto jednokratnih pala je u vodu.
U SAD su neke države zabranile kese za višekratnu upotrebu nakon neutemeljenih tvrdnji da su one gore od plastičnih za širenje koronavirusa.
Ipak, EU i evropske nacionalne agencije za sigurnost hrane kažu da nema dokaza da su hrana ili ambalaža hrane povezani sa prenošenjem kovid-19.
Strah od prenošenja virusa svoje utemeljenje našao je, između ostalog, u studiji američkog Nacionalnog instituta za zdravlje, koja je otkrila da virus na pojedinim površinama može preživjeti i do tri dana, ali naučnici kažu da su ti strahovi prevuveličani.
Šef odeljenja za biološku bezbjednost u Nemačkom saveznom institutu za procenu rizika Karsten Nokler rekla je za Politiko da "ako pravite takve studije, morate da koristite relativno veliku količinu virusa da biste na kraju merili efekat. Ovaj dokaz nije u skladu sa realnim uslovima".
Korona ne pomaže ni u postizanju jednog od ciljeva EU - da se do 2030. prepolovi bacanje hrane u bloku.
Prošlog meseca mnogo jestive hrane je bačeno zbog problema u lancu snabdijevanja, zatvaranja restorana, barova i hotela ali i zbog manjka potražnje.Svi muku muče da smanje bacanje hrane, rekla je Peka Pesonen, generalni sekretar trgovinske asocijacije evropskih farmera Copa Cogeca.
Zabrinuti Evropljani sada su se okrenuli zapakovanoj hrani sa produženim rokom trajanja, a mnogo takve hrane se na kraju ipak ne pojede već baci."
Potrošači su se sad okrenuli dugotrajnijim proizvodima poput brašna, paste, konzervi, dugorajnog mlijeka, jaja, kvasca i mlevenog mesa. Sve to potencijalno predstavlja rizik za bacanje hrane u drugim djelovima lanca snabdijevanja", rekla je Pesonen i dodala da su proizvođači mlijeka, voća i povrća takođe u problemu.
Još jedan problem korona virusa je taj što će zbog pandemije mnogi usevi istruliti na poljima jer su se prije krize farmeri oslanjali na sezonske radnike iz Istočne Evrope što sada, sa zatvorenim granicama, teško da će moći da dobiju.