Borba protiv koronavirusa u Italiji ima užasne posledice po sve veći broj građana, koji nakon mesec dana karantina ostaju bez novca i nemaju čime da prehrane svoje porodice, piše Kurir
Većina građana ne radi i ne prima platu, pomoć od države još ne stiže, a ušteđevina je istrošena.
Kovid-19 je na Apeninima usmrtio više od 18.000 osoba, a najgore je prošao severni deo zemlje. Među najteže pogođenima je i gradić Terni u Umbriji, gde je Džin Makenzi, dopisnica BBC, razgovarala s nekim od njegovih stanovnika. - U ovom trenutku ne postoji nijedan način da zaradim novac. Nikad ranije nismo živeli ovako. Potpuno nam se promenio život, sve. Ovo više nije naš život - kaže Stefano, agent za nekretnine u pedesetim godinama, i dodaje: - Želim da imam budućnost, za sebe i svoju porodicu, ali ne znam kakav svet ostavljamo svojoj deci.
Sredovečna žena s balkona dobacuje da su joj deca gladna. - Davimo se u stanu. Radila sam kao čistačica kod nekoliko porodica, ali taj posao više ne postoji. Sada sam bez posla i bez primanja. Kad ste roditelj, ponašate se poput divlje životinje, razmišljate o tome da stavite hranu na sto. Očajna sam. Vlada obećava pomoć, ali deca moraju da jedu svaki dan - kaže ona.
Tito i njegov prijatelj Domeniko donose hranu onima kojima je potrebna, a pokrenuli su i inicijativu nazvanu „Duga u svakoj ulici“ - oni koji imaju višak hrane ostavljaju pomoć svojim gladnim sugrađanima. - Zvala me je jedna prijateljica u suzama i rekla da je potrošila čitavu ušteđevinu i da ima svega 2,5 evra u džepu. Posle razgovora sam odlučio da odem i kupim joj nešto namirnica. Samo ovako, pomažući jedni drugima, možemo da opstanemo - kaže Tito.
UN su objavile alarmantan izveštaj u kojem se navodi da će koronavirus prvi put u poslednjih 30 godina dovesti do globalnog povećanja siromaštva, i to će pogoditi između 400 i 600 miliona ljudi. Izveštaj eksperata iz Kraljevskog koledža u Londonu i Nacionalnog univerziteta u Australiji objavljen je uoči ključnog sastanka čelnika Svetske banke, MMF i ministara zemalja članica G20.
"Ekonomska kriza ima potencijal da bude još gora od zdravstvene krize koju je izazvala pandemija. Posledice pandemije predstavljaju veliki izazov. Vrlo je važno da zemlje u razvoju uspostave socijalne sigurnosne mreže", rekao je profesor Endi Samer s Kraljevskog koledža u Londonu.