Svijet

Doktorka objasnila kako korona virus utiče na pluća i ko posebno da se pazi

Autor mondo.me Izvor mondo.rs Izvor Tanjug

Pulmolog dr Dragana Jovanović o promenama koje korona virus stvara na plućima, ali i o faktorima rizika za komplikacije...

Izvor: Guliver/Getty images, Udom Pinyo

Pulmolog Dragana Jovanović kaže da još nije u potpunosti istraženo zašto virus Covid-19, koji u velikom broju slučajeva napada pluća i stvara plućne promene, izaziva tako jaku reakciju imunološkog sistema na nivou pluća.

"Mi to zovemo 'citokinska oluja', luče se moćne supstance koje proizvode odgovor organizma. Pluća se od vazdušastih pretvaraju u čvrsta i rigidna, te ne uspevaju da razmene kiseonik", kazala je ona za televiziju N1.

Kod najgorih slučajeva, dodaje, dolazi do gušenja.

Specifičnost ove u odnosu na neke pređašnje virusne infekcije je, kako objašnjava, ta da su i kod dve trećine onih koji nemaju simptome, uočljive promene na plućima, što je, dodaje, pokazalo američko istraživanje.

Prema njenim rečima, tačno je da 80 odsto ima blagi oblik, ali 13-14 procenata ima izuzetno ozbiljne simptome gde za dan ili dva više od polovine pluća bude blokirano.

Ova doktorka smatra i da su faktori rizika brojni te da nisu samo, kako se u početku mislilo, ugroženi oni sa različitim kardiovaskularnim ili plućnim oboljenjima.

"Već je potvrđeno da je veoma veliki faktor rizika gojaznost zbog specifičnih osobina masnih ćelija u salu, koje predstavljaju maltene samostalne organe. One luče različite supstance koji opet utiču na tok bolesti. Takođe, tu su i oboljenja jetre, oboljenja bubrega", navela je ona.

Ugroženi su svi pacijenti koji imaju sistemske bolesti, ističe ona te dodaje da bi pažnju trebalo da obrate i oni koji uzimaju "imunosupresivnu terapiju", naročito kortikosteroide, svakodnevno.

Jovanović ukazuje i na različite poremećaje srčanog ritma kod određenog broja ljudi.

"Virus izaziva i miokardiopatiju. Izaziva stravične poremećaje srčanog ritma kod određenog broja ljudi i moraju biti veoma oprezni bolesnici, čak i sa najmanjim kardiološkim oboljenjem, počev od hipertenzija pa nadalje", zaključila je Jovanovićeva.

Tagovi