Iznenadne, nagle promene temperature ostavljaju nas zatečenim, i mnogi od nas pitaju se da li zahlađenje ili visoke temperature utiču na korona virus.
Pojedini virusi direktno su "ugroženi" hladnim vremenom. Imaju opseg temperature na kojem opstaju, koji zavisi od njihovog omotača, odnosno sloja lipida koji okružuje virus. Upravo zbog ovog sloja važno je prati ruke sapunom, jer on razlaže masnu supstancu.
Kada temperatura naglo opadne, to menja i ponašanje ljudske populacije. Ovo ima dvojako dejstvo - manje ćemo izlaziti, i manje biti u kontaktu sa ljudima napolju, ali ćemo itekako biti u većem kontaktu sa onima sa kojima živimo.
Australijanci su se nedavno ponadali da će zima koja stiže "ubiti" koronu, ali su njihovi stručnjaci objasnili da nije tako.
"Istraživanja o korona virusu i dalje traju, ali moramo da primetimo da se on proširio po celoj planeti, bez obzira na to u kojoj klimatskoj zoni se nalazi. To sugeriše da virus nije toliko podložan promenama temperature," rekao je pulmolog Tom Kocimbos iz Melburna.
Virus su u veoma tople ili veoma hladne zemlje doneli ljudi koji su doputovali iz žarišta, pa dosta toga zavisi od imunološke slike stanovništva, dodaje doktor Meru Šil sa Nacionalnog instituta javnog zdravlja i epidemiologije Australije.
"Mi još uvek ne znamo dovoljno o ovom virusu da bismo znali da li reaguje na vremenske uslove. Ali postoje indikacije da je presudno kakav imunitet imaju stanovnici neke zelje u kojoj virus hara, a ne to u kakvim vremenskim uslovima žive," navodi ona za "Gardijan".