Zemlje Evropske unije bez dogovora o tome kako napuniti veliku rupu u budžetu posle Bregzita. Austrija, Danska, Švedska i Holandija odbile da daju više novca za popunu evropske kase.
Gotovo 30 sati trajali su pregovori zemalja-članica Evropske unije u Briselu o tome kako nadomestiti "rupu" u budžetu od čak 74 milijarde evra, koliko nedostaje nakon izlaska Velike Britanije iz zajednice evropskih država.
"Razlike su toliko velike da smo daleko od dogovora", izjavila je odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel posle neuspešnih pregovora o evropskom budžetu u period od 2021. do 2027. godine.
Dogovori oko evropskog budžeta uvek su bili teški, ali sada su još teži, nakon što je Velika Britanija napustila evropski blok, a treba naći novca za izazove koji se tiču klimatskih promena, migranstke krize, kao i rastuće digitalne ekonomije. Uz to, reč je o večitom sporu bogatijih i siromašnijih država.
Siromašnije zemlje EU traže veću pomoć iz zajedničkog budžeta, a one dobrostojeće odbijaju da daju više novca u zajedničku kasu. Pre svih, Danska, Švedska, Austrija i Holandija ili kako ih nazuvaju mediji "Štedljiva četvorka".
Jedna od zemalja koja je tražila više novca je Hrvatska. "Niko baš nije bio srećan zbog našeg zahteva", izjavio je hrvatski premijer Andrej Plenković.
Iako je Bregzit ujedinio Evropu, budžet je na videlo izneo podele među zemljama EU. "Podele postoje, ne treba nam Britanija za to", iskren je bio francuski predsednik Emanuel Makron.
Prvobitni predlog je bio da budžet iznosi 1,74 procenta evropskog bruto nacionalnog dohotka ili 1,09 bilion evra. Nakon što je on odbijen, usledio je novi predlog - da sledeći sedmogodišnji budžet EU bude 1,069 procenata bruto nacionalnog dohotka. Ali ni on nije dobio podršku, a jedan visoki zvaničnik EU ga je čak nazvao "Frankeštajnovskim predlogom".
Posle neuspelih pregovora, slovenački premijer Marjan Šarec je za ovo optužio četiri zemlje - Austriju, Dansku, Švedsku i Holandiju (koje u budžet uplaćuju više nego što iz njega dobijaju), jer su se one zalagale da se uplate u zajednički budžet EU u razdoblju od 2021. do 2027. limitiraju na najviše 1 procenat.
"Zbog država koje su insistirale na tom ograničenju pregovori su se prekidali i odgađali ceo dan. Na kraju, nemamo dogovor", rekao je Šarec.
Najznačajnija povećanja stavki u budžetu tiču se migranata i kontrole granica (prethodni budžet 0,9% sada se predlaže 2,72%), više ulaganja u bezbednost i odbranu (sa 0,18% na 2,14%)...
Kako se puni evropska kasa?
Doprinos svake zemlje članice zajedničkom budžetu zavisi, naravno, od ekonomskog stanja u svakoj od tih zemalja i okolnostima. To je uvek najtrnovitiji problem ili izazov u pregovorima u okviru EU, a bio je i povod da Velika Britanija organizuje referendum o izlasku iz EU (što se i dogodilo), jer je ključni argument "bregzitovaca" bio da Velika Britanija daje mnogo više novca u EU nego što iz nje "isisava".
Evo kako je to izgledalo 2018. godine:
Apsolutno najveći "donator" u EU budžetu bila je Nemačka sa čak 25,27%, sledi Francuska sa 20,57%, a potom je bila Velika Velika Britanija sa 13,47%. Značanije procente imale su i Italija (15,21%) i Španija (10,31%).
Sve ostale zemlje članice su učestvovale sa značajno manjim udelom (do 5% najviše - poput Holandije). Evropskom budžetu najmanje doprinose Malta (0,10%), Kipar (0,18%), Estonija ( 0,21%), Litvanija (0,23%), Letonija,i Litvanija i Luksemburg (po 0,36%), Slovenija (0,38%), Hrvatska (0,45%), Bugarska (0,47%).