Građani Britanije danas će, treći put u poslednjih 6 godina, glasati na parlamentarnim izborima, a i ovog puta na njima je, osim izbora nove vladajuće garniture, i breme odluke kako će, kada i da li će, uopšte, njihova zemlja izaći iz EU
Pravo glasa u Ujedinjenom kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske ima 46 miliona glasača, koji će odlučivati ko će ući u Donji dom parlamenta, koji ima 650 poslanika.
Ovi izbori mogli bi da budu i prekretnica za aktuelnog premijera Borisa DŽonsona, predsednika Konzervativne stranke, koji bi, ukoliko izgubi vlast, postao britanski premijer sa najkraćim stažom u Dauning stritu 10, gde se uselio u julu ove godine.
Njegovi Konzervativci već devet godina su na vlasti i trenutno imaju 298 mesta u Donjem domu, a Džonson je izjavio da će, ako osvoji većinu, završiti proces izlaska iz EU, odnosno Bregzit, koji je odložen do 31. januara.
Opoziciona Laburistička stranka Dzeremija Korbina trenutno u parlamentu ima 243 mesta i na ovim izborima pokušaće da se vrati u kabinet, prvi put posle 2010. godine.
U njihovom fokusu su planovi da se više novca izdvoji za zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i socijalnu brigu, ali i ključne industrijske grane, kao i da se obezbedi pristup besplatnom internetu.
U parlamentu 35 mesta ima Škotska narodna stranka, koja se protivi izlasku iz Unije i želi da Škotska napusti Britaniju i kao nezavisna država (p)ostane članica Evropske unije.
Liberalne demokrate, koje žele da se Bregzit u potpunosti otkaže, imaju 20 mesta u parlamentu.
Na ovim izborima prvi put će zajedno izaći tri manje stranke koje su za EU - Liberalno demokratska, Zeleni i Velška stranka Plaid Kimru (Plaid Cymru), koje su se obavezale da se neće kandidovati jedni protiv drugih za pojedina poslanička mesta, kako bi osvojile što je moguće više glasova.
Ostrvski mediji objavili su i podatak da se više od 70 dosadašnjih poslanika nije ponovo kandidovalo, obrazlažući svoje odluke "toksičnom političkom atmosferom" zbog Bregzita.
Prema britanskim zakonima, maksimalan iznos koji politička stranka može da potroši na reklamiranje, troškove kampanje i druge troškove je 19,5 miliona funti, odnosno, 30.000 funti po poslaničkom mestu.
Prema dugogodišjoj tradiciji, parlamentarni izbori se, uobičajeno, zakazuju tokom prolećnih meseci, zbog lepšeg vremena, pa je današnji izlazak na birališta prvi decembarski posle čak 96 godina.
Bilo koja stranka koja osvoji većinu može da formira vladu s premijerom iz redova te stranke. Ako nijedna to ne uspe, po pravilu, partija sa najviše osvojenih poslaničkih mesta pokušava da formira manjinsku vladu, a treća opcija je da se stranački lideri dogovore i formiraju koaliciju.
U Izraelu će se se takođe održati novi izbori, treći za manje od godinu dana, jer nijedna stranka nije ispela da dobiju većinu neophodnu za formiranje vlade.
Rok za formiranje vlade istekao je u ponoć, a poslanici Likuda i Plavo-belih podneli su u sredu uveče predlog zakona o raspuštanju Kneseta i zakazali izbore za 2. mart, prenose britanski mediji.
Aktuelni premijer Benjamin Netanijahu i njegov glavni rival Beni Ganc nisu uspeli da formiraju vladu, iako su njihove stranke Likud i Plavo beli osvojile 32, odnosno 33 mesta, od postojećih 120 mesta u parlamentu.
Nisu uspeli ni da formiraju vladu nacionalnog jedinstva, iako ih je predsednik Ruven Rivlin pozvao da to učine.
Netanjahu je inače optužen za primanje mita, kršenje poverenja i prevaru.
Za sada Netanijahu nije tražio od parlamenta da mu garantuje imunitet od suđenja, ali kako se navodi, on to očekuje.