Nakon izbora nove Evropske komisije, nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer želi da reformiše postupak dodele azila u Evropskoj uniji, čak i u slučaju da nema podršku većine zemalja.
Migraciona politika unela je jaz među zemlje-članice, piše nemački Dojče vele i ističe da članice na istoku, ali i neke zapadne članice, odbacuju model raspodele migranata po ključu ili kvotama.
Države na spoljnim granicama Unije i zemlje koje su glavni cilj migranata, među njima i Nemačka, žele da se izbore za to da se osobe kojima je potrebna zaštita, dakle ratne izbeglice i podnosioci zahteva koji imaju realne šanse da ga i dobiju, ubuduće "podele" po čitavoj EU.
Prethodni saziv Evropske komisije, čiji je mandat okončan s poslednjim danom novembra, u tom kontekstu ponudila je sedam zakonskih predloga, ali oni nisu svi mogli da budu biti usvojeni jer su neke zemlje blokirale taj proces - na primer Mađarska, Poljska ili Austrija.
Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer (CSU) sada želi da stvari pokrene sa mrtve tačke i on je već na sastanku sa svojim koleginicama i kolegama iz EU na sto stavio papir koji nudi temelje za neku novu, buduću politiku azila.
Najvažnije tačke su sledeće navedene u tom dokumentu su zaštita spoljnih granica EU, predispitivanje zahteva za dodeljivanje azila već na spoljnim granicama, odbijanje migranata koji nemaju valjan razlog za dodelu azila i preraspodela izglednih kandidata na sve članice Evropske unije, i to već na spoljnim granicama.
"Ništa od tih predloga nije zaista novost. Ali odlučujuće je to što će se sada dogoditi. Važno je da mi nemačkim stanovnicima možemo da kažemo da će se pitanje bezbednosti ubuduće proveravati na spoljnim granicama", rekao je Zehofer na sastanku ministara unutrašnjih poslova u Briselu.
DW navodi da se na nemačkim granicama iz dana u dan registruje "neverovatno mnogo" pokušaja ilegalnih ulazaka, a među onima koji pokušavaju da uđu su i ljkudi sa kriminalnom pozadinom.
Važeći propisi EU, takozvana "Dablin pravila", definišu da su za postupak provere odnosno dodele azila nadležne one zemlje EU na čije je tlo podnosilac zahteva prvi put kročio, a sve zemlje Unije mišljenja su da je taj sistem zastareo - zato što su Grčka, Malta i Italija vidno preopterećene kao zemlje na čije tlo prvi put kroči najveći deo izbeglica i migranata.
Zehofer signalizira da je spreman na temeljnu reformu sistema, mđutim druge zemlje poput Francuske to odbacuju.
Kako se navodi, Zehofer ne želi da se pomiri sa odbijanjem nekih država koje generalno odbacuju ideju o prihvatanju izbeglica, potražilaca azila i migranata.
"Ne može se na jednoj strani tražiti podrška Evrope, a na drugoj ne pokazivati solidarnost kada se radi o prihvatu izbeglica. O tome mora ponovno da se diskutuje i to mora da se reš", rekao je Zehofer.