Evropska unija uvodi digitalni novčanik u kom će građani moći na telefonu da čuvaju lična dokumenta. Rok za članice je kraj 2026. godine, a korišćenje nove usluge biće potpuno dobrovoljno.
Do kraja 2026. svaka članica EU trebalo bi da ponudi evropski digitalni identitet, kojim će građani moći da čuvaju dokumenta, dokazuju identitet i koriste brojne usluge - uz mogućnost da podijele samo podatke koji su neophodni.
Evropska unija uvodi digitalni novčanik za lična dokumenta, a države članice imaju rok do 24. decembra 2026. godine da građanima ponude najmanje jedan sertifikovani novčanik. Ipak, uvođenje sistema ne odvija se istom brzinom u svim zemljama, pa građani već sada mogu da vide kako će novi sistem izgledati u praksi.
Digitalni novčanik dio je evropskog sistema digitalnog identiteta, čiji je cilj da građani putem telefona ili drugog uređaja mogu da čuvaju i koriste digitalne verzije dokumenata i različitih potvrda.Važno je da korišćenje novčanika neće biti obavezno. Fizička dokumenta, poput lične karte i vozačke dozvole, ostaju važeća.
Šta će građani moći da imaju u telefonu?
Ideja je da digitalni novčanik na jednom mjestu omogući čuvanje različitih dokumenata i potvrda, ali i njihovo korišćenje prilikom obavljanja administrativnih i drugih usluga. Posebna pažnja posvećena je zaštiti privatnosti. Korisnik bi trebalo da može da odluči koje podatke želi da podijeli, umjesto da drugoj strani automatski dostavlja sve podatke iz dokumenta.
Na primer, ako je potrebno samo dokazati da je osoba punoljetna, moguće je potvrditi starosni uslov bez otkrivanja kompletnog datuma rođenja.
Njemačka, Italija i Holandija različitim tempom
Uvođenje sistema ne ide istim tempom u svim državama članicama. Italija je među državama koje su najviše odmakle u korišćenju digitalnog identiteta, dok su druge zemlje još u fazi pripreme sistema i donošenja potrebnih propisa.
Njemačka je najavljivala početak rada svog sistema početkom 2027. godine, dok je Holandija planirala kasniju primenu. Bugarska je takođe još radila na zakonodavnom okviru potrebnom za uvođenje novog sistema.To znači da evropski rok ne podrazumijeva da će građani svih država istog dana dobiti identičnu aplikaciju i iste funkcionalnosti. Svaka članica mora da obezbijedi najmanje jedan novčanik koji ispunjava evropske zahtjeve.
Banke i kompanije moraće da ga prihvataju
Promjena neće biti važna samo za građane. Banke i druge kompanije koje potpadaju pod evropska pravila moraće da budu spremne za korišćenje evropskog novčanika. Za bankarski sektor obaveze počinju prije krajnjeg roka za kompanije, prije svega zbog pravila koja se odnose na identifikaciju klijenata i sprječavanje pranja novca. Građani bi tako u budućnosti mogli da koriste digitalni identitet prilikom otvaranja računa, prijavljivanja za određene usluge ili dokazivanja identiteta, bez potrebe da svaki put dostavljaju fizičke dokumente.
Šta je sa privatnošću?
Jedno od ključnih pitanja biće upravo zaštita ličnih podataka. Sistem je zamišljen tako da omogući selektivno otkrivanje podataka, odnosno da korisnik podeli samo ono što je neophodno za konkretnu uslugu. Međutim, organizacije koje se bave zaštitom digitalnih prava upozoravaju da način na koji će sistem biti primijenjen u praksi mora pažljivo da se prati. Posebna pažnja posvećena je mogućoj upotrebi biometrijskih tehnologija i rizicima po privatnost.
Da li će fizička dokumenta nestati?
Ne. Uvođenje digitalnog novčanika ne znači automatsko ukidanje ličnih karata, pasoša ili vozačkih dozvola u fizičkom obliku. Digitalni novčanik biće dodatna mogućnost za građane, a njegovo korišćenje trebalo bi da bude dobrovoljno. Za sada je najvažnije da se približava rok koji je EU postavila državama članicama: do 24. decembra 2026. godine svaka od njih treba da građanima ponudi najmanje jedan sertifikovani evropski novčanik digitalnog identiteta.
(Kamatica/MONDO)