Kanadski premijer Mark Karni pozdravio je ambiciju Evropske unije da njegova zemlja postane prva pridružena članica ovog bloka – ali šta bi to značilo u praksi?
Karni kaže da teži "jedinstvenom" odnosu sa EU, što je očigledna aluzija na činjenicu da sporazumi EU trenutno ne predviđaju pridruženo članstvo.
Njemačka je ranije ove godine predložila pridruženo članstvo Ukrajine, ali je Kijev odbacio tu ideju, poručivši da želi samo punu integraciju u EU. Sama EU je takođe djelovala nevoljno povodom te inicijative.
Međutim, čelnica EU Ursula fon der Lajen sada je pomjerila fokus preko Atlantika, ka Kanadi.
U svom govoru o stanju Unije u srijedu, Fon der Lajen je navela nekoliko ključnih oblasti za saradnju, iako nije iznijela konkretne detalje o tome kako bi kanadsko pridruženo članstvo funkcionisalo.
Šta Karni kaže o pridruženom članstvu u EU
Karni je u četvrtak izjavio novinarima da Kanada "nije u poziciji, niti traži da postane punopravna članica Evropske unije".
Takođe je rekao da ovo nije pokušaj stvaranja "trećeg bloka", dodajući: "Ne težimo moći da bismo dominirali drugima."
On je u četvrtak pred Evropskim parlamentom izjavio da je potrebno bliže usklađivanje između Otave i EU kako bi se suočili sa "trenutnim geopolitičkim raskolom" – aludirajući na zategnute odnose sa SAD nakon carinske politike predsjednika Donalda Trampa i kolapsa trgovinskih pregovora između te dvije zemlje.
Tokom obraćanja u Evropskom parlamentu, Karni je iznio ono što smatra ključnim oblastima u kojima njegova zemlja i EU mogu da sarađuju, uključujući:
- vještačku inteligenciju (AI)
- kritične minerale
- odbrambene industrijske kapacitete
- energetsku bezbijednost
- svemirski sektor
Karni je takođe istakao da želi da napravi korak ka članstvu u programu EU Erazmus plus – fondu koji studentima omogućava da rade i studiraju u inostranstvu. Svih 27 država članica EU učestvuje u programu, uz još sedam zemalja koje nisu članice Unije. Ujedinjeno Kraljevstvo će se ponovo pridružiti programu 2027. godine.
Naveo je da bi Kanada mogla da doprinese tečnim prirodnim gasom (LNG) i vodonikom "u velikim količinama kako bi podržala energetsku bezbijednost Evrope", dok bi zauzvrat mogla da ima koristi od onoga što je opisao kao evropsko liderstvo u tehnologijama čistih izvora energije.
Kako bi moglo da izgleda pridruženo članstvo?
Dakle, znamo šta to nije – to nije punopravno članstvo u EU.
Ono što nije jasno jeste kako bi tačno taj odnos izgledao. Pridruženo članstvo u EU trenutno ne postoji, a proces njegovog uspostavljanja mogao bi potrajati godinama.
Ukoliko bi status pridruženog člana bio ugrađen u sporazume EU, to bi zahtijevalo jednoglasnost i ratifikaciju u svih 27 država članica.
Uprkos signalima koje Fon der Lajen šalje Kanadi, neke zemlje EU bi radije gradile odnose na postojećim odbrambenim i trgovinskim sporazumima nego stvarale novi oblik članstva.
EU je drugi najveći trgovinski partner Kanade, a dalekosežni Sveobuhvatni ekonomski i trgovinski sporazum dogovoren je prije više od decenije, iako nekoliko od 27 članica bloka još uvijek nije ratifikovalo taj sporazum.
Trenutni trgovinski sporazum ne ukida granične kontrole. Da li bi pridruženo članstvo to promijenilo?
Takođe ostaje da se vidi šta bi pridruženo članstvo značilo za odnos Kanade prema jedinstvenom evropskom tržištu.
Ukoliko bi se Kanada jednog dana pridružila jedinstvenom tržištu, morala bi da se uskladi sa propisima i standardima EU, a da pri tome nema pravo glasa o politikama – slično kao zemlje Evropskog ekonomskog prostora (Norveška, Island i Lihtenštajn) ili Švajcarska, koja ima poseban dogovor.
Kanadska pravila su istorijski bila usmjerena ka njenom najvećem trgovinskom partneru, SAD.
Na kraju, tu je i pitanje drugih zemalja koje žele da se pridruže bloku.
Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Srbija su već na dugom putu ka punopravnom članstvu u EU, dok u istočnoj Evropi Gruzija i Moldavija takođe teže članstvu.
Nema naznaka da bi novi odnos sa Kanadom ometao napredak ovih zemalja ka punopravnom pristupanju, ali svaki utisak da Otava dobija poseban tretman mogao bi da stvori tenzije.
Tu je i pitanje Trampovog odgovora. On je perspektivu pridruženog članstva Kanade opisao kao "smiješnu" i zaprijetio dodatnim carinama Evropskoj uniji ukoliko se taj plan ostvari.
(BBC/MONDO)