Ali Laridžani se oglasio na mreži X i naveo da Amerika navodno priprema napad za koji planira da okrivi Iran.
Sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana Ali Laridžani rekao je da je dobio informacije o planiranju operacije pod "lažnom zastavom" čiji je cilj svaljivanje krivice na Iran.
"Čuo sam da su preostali članovi Epstinove mreže smislili zaveru da stvore incident sličan 11. septembru i da za njega okrive Iran. Iran se fundamentalno protivi takvim terorističkim šemama i nema rat sa američkim narodom", napisao je Laridžani na mreži X.
Ko je Ali Laridžani?
Iako Laridžani nikada nije mogao da nasledi pokojnog Alija Hameneija kao vrhovni vođa, iskusni iranski moćnik ponovo se pojavio kao ključna figura u teheranskom bezbednosnom establišmentu nakon što je njegov sin Modžtaba Hamneji imenovan za novog ajatolaha.
Njegova bliskost sa Modžtabom postala je još očiglednija nakon što je Laridžani proslavio njegovo imenovanje od strane Skupštine stručnjaka, rekavši na X da je ta odluka ostavila Izrael i Sjedinjene Države "u očaju".
Laridžani se široko smatra delom užeg kruga oko novog vrhovnog vođe, zajedno sa predsednikom sudstva Golam-Hoseinom Mojsenijem-Edžeijem, predsednikom parlamenta Mohamedom Bagherom Galibafom, Ahmadom Vahidijem, koji je 1. marta imenovan za komandanta Iranske revolucionarne garde, i višim bezbednosnim zvaničnikom i komandantom centralne komande Hatam al-Anbija, Alijem Abdolahijem.
U galeriji pogledajte fotografije Alija Laridžanija:
Laridžani je ranije izjavio da Tramp mora "platiti cenu" za američko-izraelske udare na Iran i upozorio da Islamska Republika neće ostaviti američkog predsednika na miru nakon ubistva Alija Hameneija.
Sve funkcije Alija Laridžanija
Laridžani (67) obavlja funkciju sekretara Vrhovnog nacionalnog saveta za bezbednost i smatra se jednom od najistaknutijih ličnosti u iranskom političkom i bezbednosnom aparatu.
Bivši komandant u Iranskoj revolucionarnoj gardi, služio je kao šef štaba IRGC tokom Iransko-iračkog rata.
U poslednjim godinama Laridžani je predstavljao Hameneija u upravljanju odnosima sa Rusijom, Kinom i zalivskim arapskim zemljama, umesto predsednika Masuda Pezeškijana. Pre nedavne runde razgovora sa Vašingtonom putovao je u Oman da izloži okvir i uslove Teherana.
Nakon što Hezbolah i druge šiitske paravojne snage nisu uspeli da obeshrabre Izrael, Hamenei je zadužio Laridžanija za upravljanje odnosima sa Libanom i Jemenom.
Ovaj potez tumačen je kao signal komandantu Kuds snaga, spoljnom operativnom krilu IRGC-a, jer je Laridžani civilna ličnost.
Laridžanijeva uloga u ubistvima tokom nedavnih protesta bila je dovoljno značajna da ga je Trampova administracija stavila na listu sankcija.
Između 2005. i 2007. Laridžani je bio sekretar Vrhovnog nacionalnog saveta za bezbednost pod predsednikom Mahmudom Ahmadinedžadom i nadgledao iranski nuklearni dosije. Povukao se ili je smenjen zbog neslaganja sa Ahmadinedžadom, a na poziciju se vratio 5. avgusta 2025.
Laridžani je služio kao predsednik iranskog parlamenta 12 godina, od 2008. do 2020, i bio ključni pregovarač u iranskim nuklearnim razgovorima sa svetskim silama, igrajući centralnu ulogu u Zajedničkom sveobuhvatnom akcijskom planu (JCPOA) iz 2015.
Takođe je bio na čelu iranske državne televizije od 1994. do 2004. i služio kao ministar kulture i islamskog vođenja od 1992. do 1994. Pokušao je da se kandiduje za predsednika dva puta, ali je Savet čuvara odbio njegovu kandidaturu oba puta.
Moćna porodica "pravih vernika"
Laridžani dolazi iz istaknute klerikalne porodice. Njegov otac je bio visokopozicionirani sveštenik, a njegov tast, Morteza Motahhari, bio je ključni revolucionarni teoretičar i bliski saradnik ajatole Roholaha Homeinija. Njegov brat Sadek Laridžani služio je kao šef iranskog sudstva jednu deceniju.
Početkom 2020-ih imena braće Laridžani bila su povezana sa optužbama za korupciju, uključujući otimanje zemljišta, podmićivanje i posedovanje 63 lična bankovna računa sa milijardama tomana.
2021. Laridžani je zadužen za pregovore o 25-godišnjem strateškom sporazumu sa Kinom vrednom nekoliko milijardi dolara.
U televizijskom intervjuu, pozivajući se na prošlogodišnji 12-dnevni konflikt, Laridžani je tvrdio da su ga "Izraelci zvali tokom rata i rekli da imam 12 sati da napustim zemlju ili će me ubiti".
Nakon što je EU proglasila IRGC terorističkom organizacijom, Laridžani je na X napisao da "vojske zemalja koje su učestvovale u nedavnoj meri 27-članog bloka protiv IRGC-a smatraju se terorističkim" prema parlamentarnom rezolucijom.
"Posledice ove akcije snosiće evropske zemlje koje su preduzele takve korake", upozorio je.
Laridžani ima doktorat iz filozofije, navodno fokusiran na učenja Imanuela Kanta.
Mnogi njegovi rođaci žive na Zapadu, uključujući nećaka koji je univerzitetski profesor u Velikoj Britaniji i kćerku koja je predavala u SAD dok je iranska opozicija nije primorala da napusti akademsku poziciju.
(MONDO)