Rusija je ušla u "zonu smrti": Mračna prognoza, Putin je na ivici

Ruska vojska napreduje u Ukrajini sporo i uz ogromne žrtve, dok se ekonomski problemi nagomilavaju. Najveći sukob u Evropi od Drugog svjetskog rata uskoro će zaokružiti četiri pune godine i ući u petu, a ekonomija koja ga održava ne može tako u nedogled.

Zapad stalno očekuje kolaps ruske ekonomije. To se neće dogoditi. Ali, neće biti ni oporavka. Ruska ekonomija ušla u je u ono što planinari nazivaju “zonom smrti” - nadmorsku visinu preko 8.000 metara na kojoj ljudskoj tijelo troši energiju brže nego što može da je nadoknadi, piše u analizi za “Ekonomist” Aleksandra Prokopenko, saradnica Rusko-evroazijskog centra Karnegi.

Začarani krug

Ona navodi da je ruska ekonomija zaglavljena u “negativnoj ravnoteži” u kojoj se drži na površini, dok istovremeno postepeno uništava sopstvene buduće kapacitete:

• Prihodi od izvoza su u padu
• Ekonomska slabost znači da se deficiti u budžetu ne mogu pokriti dodatnim prihodima od poreza
• Ekonomija je u 2025. porasla samo 1%, a prognoza za ovu godinu je još gora

Vitalni organi i ekstremiteti

Prema Prokopenko, ruska ekonomija se od početka rata podijelila na dva različita sistema:

• Prvi obuhvata vojne i prateće industrije - ovi sektori rastu, zapošljavaju i investiraju i prvi imaju pristup radnoj snazi, kapitalu i uvozu. To su “vitalni organi koji dobijaju prioritetni protok krvi“
• Drugi sistem sadrži sve ostalo: privatni sektor, mala preduzeća, potrošačke industrije. To su “ekstremiteti ostavljeni na hladnoći”

Ukupan sektor proizvodnje u Rusiji porastao je za solidnih 18,3% u poslednje tri godine. Ali svaki dio tog rasta - i više - dolazi iz vojnog sektora. Industrija vezana za odbranu porasla je dovoljno da sama poveća ukupne pokazatelje za oko 20%, što znači da se civilna industrija u istom periodu smanjila. Prema Prokopenko, ruska ekonomija sada funkcioniše na “vojnoj renti”, unutrašnjoj preraspodijeli ka resursima dizajniranim za uništavanje. Tijelo metabolizuje sopstveno mišićno tkivo za energiju, navodi Prokopenko, dodajući da to nije cikličan pad koji monetarna ili fiskalna politika mogu da poprave.

"Recesija je poput umora: odmorite se i oporavite. Rusko stanje je kao planinska bolest - što duže ostajete, to je gore, bez obzira na odmor", piše analitičarka.

U galeriji pogledajte fotografije ratišta u Ukrajini:

Aritmetika pada Kremlja

Ruski odbrambeni sektor sada čini oko 8% BDP-a. Demobilizacija bez upadanja u krizu zahtijevala bi ispunjavanje pet uslova istovremeno:

• Kredibilne bezbjednosne garancije koje zadovoljavaju percepciju prijetnje Kremlja (što će zauzvrat odrediti koliko će obnavljati vojne kapacitete)
• Masovna demobilizacija sa efikasnim programima prekvalifikacije
• Bar djelimično ublažavanje sankcija radi pristupa tehnologiji
• Revoluciju u odbrambenim nabavkama koja prioritizuje efikasnost nad apsorpcijom budžeta
• Zdravo okruženje malih i srednjih firmi sposobnih da apsorbuju preraspodijeljene resurse i podstaknu inovacije

Verovatnoća da se svih pet uslova ispuni istovremeno je blizu nule, navodi Prokopenko.

Deficit najveći od pandemije

U međuvremenu, fiskalni kiseonik postaje sve tanji. Budžetski deficit brzo je narastao na 5,6 triliona rublji (73 milijarde dolara), odnosno 2,6% BDP-a u 2025. godini, najveći od pandemije. Kamate na državne dugove ove godine premašiće ukupne izdatke za obrazovanje i zdravstvo.

Cijene nafte dodatno povećavaju pritisak. Sa sirovim Uralom, glavnom vrstom ruske nafte koja se trenutno prodaje na popustu od 25-30% u odnosu na Brent, ruski prihodi od izvoza približavaju se najnižim nivoima od 2020. Prihodi od nafte i gasa u januaru pali su za polovinu u odnosu na prethodnu godinu, na nešto ispod 400 milijardi rublji.

Ali, tanak vazduh na visini je globalni fenomen. Pored Rusije, pate i druge države izvoznice nafte, piše Prokopenko.

"Putin posmatra i druge planinare"

Teoretski, pogoršanje uslova trebalo bi da gurne Kremlj ka pregovorima o okončanju rata. Razuman akter suočen sa troškovima koji rastu kao planina traži izlaz. Ali Vladimir Putin ne gleda samo sopstveni “indikator kiseonika”. On posmatra i druge “planinare”, navodi analitičarka, a ono što vidi je ovo:

• Evropa se bori sa sopstvenom strukturnom krizom, politički je fragmentisana i nesposobna da se dogovori o strateškim pitanjima - uključujući Rusiju
• Ukrajina je iscrpljena i zavisi od zapadne podrške koja varira sa svakim izborima
• Od globalne ekonomije “mnogima ponestaje daha” dok očekuju krizu izazvanu visokim dugom i “naoružavanjem trgovine”

Ako vaši konkurenti takođe slabe - i ako vjerujete da možete da izdržite bol duže od njih - kalkulacija se mijenja. Ekonomski pritisak koji bi trebao da gura ka kompromisu, umjesto toga jača logiku istrajnosti, zaključuje Prokopenko.

"Ima li iko plan za dan kad Rusija padne?"

Priča ovde postaje dublja. Među ruskim elitama, ne samo u Kremlju, postoji gotovo univerzalno uvjerenje da je - bez obzira na ishod rata - krajnji cilj Zapada trajno strateško sputavanje Rusije, ne samo kao kaznu zbog Ukrajine, već da zauvijek ograniči njen razvojni potencijal

Ako obje strane očekuju trajnu konfrontaciju, one se ponašaju se u skladu sa tim i konfrontacija postaje jedini stabilan ishod. Ruska sklonost da nastavi rat uprkos rastućim troškovima upada u okvir tih očekivanja. Logično je nastaviti borbu i nadati se promjenama: da će se zapadna koalicija raspasti, Ukrajina iscrpiti, a prioriteti Donalda Trampa promijeniti, navodi analitičarka.

Rusija vjerovatno može da nastavi rat u doglednoj budućnosti, ali ne zauvijek.

Nijedan “planinar” ne može beskonačno da preživi u zoni smrti - i ne preživljavaju svi koji pokušaju da siđu, zaključila je Prokopenko, dodajući da ovo otvara pitanje za zapadne kreatore politike “kakva će Rusija da se pojavi kad pad konačno počne i da iko ima plan za ono što sledi”.

(Blic/MONDO)