Evropska komisija želi da države članice postignu sporazum na samitu Evropskog saveta 18. i 19. decembra, kako bi milijarde evra ruskih deviznih rezervi, koje se nalaze u belgijskoj banci Euroclear, bile stavljene na raspolaganje Ukrajini.
Belgija, Italija, Malta i Bugarska izrazile su skepticizam prema ideji da Evropska komisija iskoristi vanredna ovlašćenja za dugoročno zamrzavanje ruske imovine i njeno korišćenje kao osnove za beskamatni zajam Ukrajini, pokazuje interni dokument u koji je imao uvid Politico.
Italija, treća najveća članica EU po broju stanovnika, pridružila se Belgiji u protivljenju ovom planu, što dolazi manje od nedelju dana prije ključnog samita lidera EU u Briselu. Evropska komisija želi da države članice postignu sporazum na samitu Evropskog saveta 18. i 19. decembra, kako bi milijarde evra ruskih deviznih rezervi, koje se nalaze u belgijskoj banci Euroclear, bile stavljene na raspolaganje Ukrajini.
Četiri zemlje u zajedničkom dokumentu pozivaju Komisiju da razmotri alternativne načine finansiranja Ukrajine u narednim godinama, umjesto korišćenja zamrznute ruske imovine. „Pozivamo Komisiju i Evropski savjet da nastave da istražuju i raspravljaju o alternativnim opcijama u skladu sa pravom EU i međunarodnim pravom, sa predvidivim parametrima i manjim rizicima, kako bi se odgovorilo na finansijske potrebe Ukrajine,“ navodi se u dokumentu.
Premijerka Italije Đorđa Meloni dosad je dosledno podržavala sankcije protiv Rusije, ali njena koalicija je podeljena po pitanju daljeg finansiranja Ukrajine. Kritičari ističu da bi korišćenje zamrznute ruske imovine povećalo pravne i finansijske rizike, a plan “B”, koji podrazumeva zajedničko zaduživanje EU za podršku Ukrajini, takođe ima ograničenja, uključujući potrebu za jednoglasnom odlukom država članica.
Iako su četiri zemlje juče glasale za trajno zamrzavanje ruske imovine, naglasile su da to ne prejudicira odluku o njenom korišćenju. „Takvo glasanje ni na koji način ne prejudicira odluku o mogućem korišćenju imobilisane ruske imovine, koja se mora doneti na nivou lidera,“ navodi se u saopštenju.
Pravni mehanizam za dugoročno zamrzavanje imovine osmišljen je da smanji mogućnost da proruske vlade u EU, poput Mađarske i Slovačke, u budućnosti povrate sredstva Rusiji. Ipak, Belgija, Italija, Malta i Bugarska upozoravaju da takva pravna klauzula „podrazumeva dalekosežne pravne, finansijske, proceduralne i institucionalne posljedice koje bi mogle ići znatno dalje od ovog konkretnog slučaja“.