Izrael nije pružio dokaze za svoju tvrdnju da se predmet njihovog napada nalazi ispod bolnice
Izrael je optužio Hezbolah da drži stotine miliona dolara u gotovini i zlatu u bunkeru ispod bolnice u južnom predgrađu Bejruta, iako je rekao da neće gađati kompleks.
Bolnica Sahel u Dahiji evakuisana je ubrzo nakon toga, a Fadi Alame, njen direktor, rekao je Rojtersu da su tvrdnje netačne.
Izrael nije pružio dokaze za svoju tvrdnju da se novac čuva ispod bolnice. Umjesto toga, objavila je animiranu grafiku koja navodno prikazuje bunker ispod bolnice i kaže da je ranije korišćena za skrivanje bivšeg generalnog sekretara Hezbolaha Sajeda Hasana Nasralaha.
Izrael je apelovao na libansku vladu da konfiskuje novac za koji je rekao da je šiitska militantna organizacija ukrala od libanskog naroda.
Ubrzo nakon toga, Izrael je izdao niz upozorenja stanovnicima Dahije da će početi vazdušne udare na zgrade u toj oblasti i da bi trebalo da se udalje najmanje 500 metara. Oni koji su ostali u tom kraju počeli su da bježe.
Vazdušni napadi počeli su oko sat vremena kasnije, a jake eksplozije su se čule širom oblasti Bejruta. Jedan od udara pogodio je tik ispred ulaza u univerzitetsku bolnicu Rafik Hariri, najveću javnu bolnicu u Libanu.
Najmanje četiri osobe, uključujući jedno dijete, su poginule, a 24 povrijeđene u napadu, a bolnica je pretrpjela "veliku štetu" od eksplozije.
Uprkos napadu, aktivnosti bolnice su nastavljene kao i obično i primala je povrijeđene od napada u ponedeljak uveče, navodi izvor u bolnici.
Očekivalo se da će početni broj žrtava rasti dok su pripadnici prve pomoći nastavili da kopaju po ruševinama u potrazi za ljudima. Slika zgrade koja je pogođena ispred bolnice Rafik Hairi prikazuje čovjeka prekrivenog krvlju kako beživotno leži u bombardovanoj zgradi.
Strahovi su se proširili da će bolnice biti pogođene u širem području Bejruta nakon izraelskih navoda, što je ponovilo slične tvrdnje u Gazi, gdje su Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile da je Hamas vodio vojne operacije iz bolničkih zgrada.
Ministarstvo zdravlja Libana osudilo je ono za šta se govorilo da su "napadi na dvije najveće libanske bolnice" i dio izraelskog "svakodnevnog ciljanja libanskog zdravstvenog sektora".
Izrael je ubio najmanje 115 zdravstvenih radnika i medicinara otkako su borbe između Hezbolaha i Izraela počele godinu dana ranije.
Bila je to druga noć zaredom da je Bejrut teško bombardovan, a Izrael je prethodne noći izveo više od 15 vazdušnih napada na bankarske institucije povezane sa Hezbolahom.
Izrael je u ponedeljak saopštio da je pogodio oko 300 meta Hezbolaha u Libanu tokom 24 sata, pojačavajući svoju ofanzivu kako bi pogodio finansije grupe, iako su SAD pozivale da se rat završi "što je prije moguće".
Izraelska vojska je takođe saopštila da je Hezbolah u ponedeljak ispalio oko 170 projektila iz Libana na Izrael.
Sve se to dešava u trenutku kada je Entoni Blinken, američki državni sekretar, u ponedeljak otputovao u Izrael i susedne zemlje na Bliskom istoku u svoju 11. posjetu od napada na Hamas 7. oktobra, u pokušaju da pokrene pregovore o prekidu vatre u Gazi i pronađe diplomatsko rešenje do sukoba u Libanu.
Izrael je u nedelju uveče rekao da će ciljati banku Al-Kard Al-Hasan, povezanu sa Hezbolahom, koja pruža beskamatne kredite i bankarske usluge stotinama hiljada Libanaca – prvenstveno šiita muslimana.
Optužila je banku da pomaže u finansiranju Hezbolaha i rekla da se njene filijale koriste za skladištenje oružja.
Najava da će Izrael početi da gađa banku, dio Hezbolahovih civilnih institucija, značila je proširenje obima izraelskih meta sa vojnog krila grupe.
Instituciji su SAD uvele sankcije 2017. tokom Trampove administracije zbog davanja pristupa Hezbolahu međunarodnom finansijskom sistemu, prema američkom trezoru.
Al-Kard Al-Hasan je osnovan ranih 1980-ih kao dobrotvorna institucija, dio Hezbolahove robusne mreže socijalnih usluga.
Bankarska institucija postala je popularnija nakon finansijske krize u Libanu 2019. godine, kada su komercijalne banke zamrzle skoro sve račune i skoro u potpunosti prestale da izdaju kredite.
Stotine hiljada Libanaca, prvenstveno muslimana šiita, posluju sa Al-Kard Al-Hasanom, mnogi od njih daju banci porodičnu imovinu kao što je zlato u zamjenu za kredite.
Ubrzo nakon što je rekao da će početi da udara na Al-Kard Al-Hasan, Izrael je počeo da udara na zgrade koje pripadaju banci u širem Bejrutu, južnom Libanu i dolini Beka.
Najmanje 10 vazdušnih napada izvršeno je u Dahiji, uzrokujući da se cijela zgrada srušila. Pogođena je i zgrada u blizini jedinog komercijalnog aerodroma u Libanu - video snimci pokazuju kako se dim diže dok je obližnji avion bio na pisti.
"Udarali su na prazne zgrade u stambenim naseljima i uništavali okolna naselja. To nisu bili vojni centri ili skrovišta oružja" rekao je Man Kalil, gradonačelnik opštine Gobiri u južnom predgrađu Bejruta.
Američki izaslanik Amos Hohštajn stigao je u Bejrut u ponedeljak ujutro, gdje se sastao sa predsednikom libanskog parlamenta Nabihom Berijem i privremenim premijerom zemlje Nadžibom Mikatijem, kako bi razgovarali o načinima za prekid vatre.
Hohštajn je rekao da je primjena rezolucije Savjeta bezbjednosti UN 1701 put ka prekidu vatre u Libanu i odbacio pozive da se izmijeni sporazum UN.
Rezolucijom 1701 okončan je rat između Izraela i Hezbolaha 2006. godine i od tada predstavlja okvir koji reguliše bezbjednosnu dinamiku na libansko-izraelskoj granici.
Prema uslovima sporazuma, Hezbolah i druge naoružane milicije ne smiju biti prisutni pored rijeke Litani, oko 30 kilometara sjeverno od granice. Rezolucija je takođe nalagala da se izraelske snage povuku iz Libana.