Ukrajina u 2025. godini očekuje francuski avion-bombarder Miraž 2000.
Ukrajina početkom 2025. godine može da očekuje nekoliko aviona-bombardera tipa Miraž 2000 i to modernizovanu verziju. Ako je francuski predsjednik Emanuel Makron u junu ove godine obećao da će prve borbene avione Miraž 2000 isporučiti Ukrajini do kraja godine, od toga neće biti ništa. Francuski ministar odbrane Sebastijan Lekornju je početkom oktobra saopštio da je isporuka odložena.
Ukrajina, koja se brani od Rusije, trebalo bi da dobije letjelice od Francuske u prvom kvartalu 2025. godine. Prema stručnom časopisu "Defense News", francuska kompanija "Dassault Aviation" izgradila je oko 600 bombardera Miraž 2000, od kojih je polovina izvezena u osam zemalja, uključujući Grčku, Ujedinjene Arapske Emirate i Tajvan.
Avion je dug oko 14 metara, a raspon krila je oko devet metara. Prazan teži 7.500 kilograma i dostiže maksimalnu brzinu od oko 2.700 kilometara na sat.
Miraž 2000-5 je modernizovana verzija sa poboljšanim radarom i može biti opremljen raketama vazduh-vazduh Mica. Može da služi i kao nosač krstarećih raketa SCALP-EG, koje Francuska isporučuje Ukrajini.
Oleh Katkov, glavni urednik ukrajinskog časopisa "Defense Express", smatra da bi francuska letjelica mogla značajno da ojača ukrajinsko vazduhoplovstvo. "Najvažniji i prvi zadatak Miraža biće protivvazdušna odbrana, posebno od krstarećih raketa i dronova“, rekao je stručnjak u intervjuu za DW.
U objavi na društvenoj mreži Iks, francuski ministar odbrane Lekornju je takođe najavio da će avioni tipa Miraž, koji će biti isporučeni Ukrajini, biti unaprijed modernizovani. "Biće opremljeni novom opremom: za vazdušnu i kopnenu borbu, kao i odbranu od elektronskog ratovanja“, rekao je ministar.
Prema riječima Katkova, francuska letelica će moći da koristi oružje dugog dometa, kao što su francuske rakete AASM Hammer sa dometom većim od 70 kilometara. On dodaje da bi tokom takve modernizacije bilo smisleno integrisati i klizne bombe poput američkih JDAM-ER i SDB, koje su već u upotrebi u vojsci Ukrajine i koje mogu da gađaju ciljeve blizu linija fronta.
Važna je i povećana oprema za elektronsko ratovanje koju spominje Lekornju. Prema Katkovu, ovo bi učinilo Miraž otpornijim na ruske ometajuće signale, što se odnosi na rad navigacionih, radarskih i komunikacionih sistema u avionu. Pošto bivši sovjetski bombarderi Su-24, koje koriste ukrajinske oružane snage, već neko vrijeme efikasno koriste krstareće rakete SCALP ili Storm Shadow, razvijene u Francuskoj i Velikoj Britaniji, koje su se prema stručnjacima već pokazale efikasnim protiv ruskih ciljeva na zemlji, Miraž bi imao sekundarni značaj.
Borbeni avioni Miraž i F-16 su razvijeni otprilike u isto vrijeme, ali imaju značajne razlike, kako u dizajnu, tako i u karakteristikama. Prema mišljenju stručnjaka, Miraž je slabiji u borbi protiv neprijateljskih aviona u poređenju sa američkim F-16.
"Miraž 2000-5 nema rakete vazduh-vazduh dugog dometa. Miraž je pogodan za vazdušnu odbranu u zaleđu i za bacanje kliznih bombi“, kaže Katkov.
F-16 bi takođe mogao da obavlja ove zadatke, ali njegovo naoružanje može da spriječi neprijateljske avione da prodru u oblasti gde bi mogli da ispuštaju bombe. Dok F-16 ima rakete vazduh-vazduh sa dometom do 160 kilometara, rakete Miraž 2000-5 dosežu samo 60 do 80 kilometara, objašnjava stručnjak. "Miražu 2000-5 nedostaje odgovarajuće oružje za ovakve zadatke“, dodao je Katkov.
Na ove nedostatke ukazuje i Kostjantin Krivolap, bivši inženjer ukrajinskog proizvođača aviona Antonov. Prema njegovom mišljenju, francuski bombarderi su čak slabiji u vazdušnoj borbi od sovjetskog MiG-29. "Imaju slabije radare i naoružanje, pa ne mogu da se bore u vazduhu. Rakete koje bi Miraž ispalio na ruski borbeni avion lako bi mogle biti presretnute“, rekao je stručnjak u članku za portal RBK-Ukrajina.