Šta sve čeka šeficu Evropske komisije tokom njenog drugog mandata? "Politiko" ne daje dobre prognoze, štaviše ocjenjuje da Ursulu fon der Lajen čeka pakao sledećih pet godina.
Ursula fon der Lajen se prošle nedelje vratila s ljetnjeg odmora kako bi se pripremila za drugi mandat na čelu Evropske komisije.
"Nadamo se da se dobro odmorila jer će sledećih pet godina biti izazovnije od njenog prvog mandata", piše u analizi Politico.
Kako se ocjenjuje, dok su Ursulinih prvih pet godina obilježili pandemija i rat u Ukrajini, njen drugi mandat donijeće isti taj rat uz novog američkog predsjednika - a neizvjesnost će se dodatno povećati ako to bude Donald Tramp. Uz sve to suočiće se sa "osnaženom krajnjom desnicom širom Evrope".
"U prvom mandatu bila je krizna menadžerka. Sada se mora pobrinuti da EU ostane relevantna tako što će popraviti proračun i pripremiti blok za proširenje. Ove unutrašnje reforme imaju tendenciju slomiti evropske političare", piše Politiko.
"Sledećih pet godina biće političko minsko polje", rekao je jedan neimenovani visoki zvaničnik EU.
U međuvremenu se Brisel priprema za bitku oko svojih finansija dok se bori s rastućim izdacima za odbranu i zelenu tranziciju.
"Tokom pandemije i ukrajinske krize Fon der Lajen je pokazala da ima snage voditi blok kroz teška vremena. Ipak, u sledećem mandatu neće joj biti nimalo lakše", naglasio je drugi diplomata EU.
Tokom sledećih pet godina Fon der Lajen će takođe morati pripremiti EU za buduće proširenje. Kao dio tog procesa, 449 miliona ljudi koji trenutno žive u Evropskoj uniji moraće ostati uvjereni - ili biti uvjereni - da budućnost EU ne leži samo u Parizu ili Varšavi već i u Kijevu, Kišinjevu i Podgorici.
Virginijus Sinkevičius, europski zastupnik koji je bio povjerenik toekom prvog mandata šefice EK, rekao je da bi drugi mandat mogao biti mnogo izazovniji od prvog jer su pandemija i rat u Ukrajini dali Fon Der Lajenovoj manevarski prostor koji nadolazeći izazovi možda neće omogućiti.
"Stil vođenja Fon der Lajen nervirao je čelnike i njihove predstavnike u Briselu, koji su se često osjećali zatečeni njenim brzim procesom donošenja odluka. Uz populističke i nacionalističke snage koje se suprotstavljaju evropskoj politici, evropski šefovi država i vlada mogli bi postati nervozniji i manje predvidljivi u procesu donošenja odluka. U međuvremenu mađarski premijer Viktor Orban ne odustaje od potkopavanja bloka iznutra i nada se da će dobiti više saveznika u bloku i izvan njega, recimo s mogućim drugim Trampovim mandatom", rekao je Nikolaj von Ondarza, politolog s nemačkog Instituta za međunarodne i bezbednosne poslove.
"Ona će morati donijeti ključne odluke o budućnosti Evropske unije i njenom proračunu dok će se nositi s ratom u Ukrajini i izborima u SAD-u", dodao je.
Evropski parlament rascepkaniji je nego ikada. Rat u Ukrajini ne pokazuje znake jenjavanja (kao ni sukobi na Bliskom istoku), dok Sjedinjene Države oklevaju oko daljeg finansiranja Kijeva. Tramp bi mogao pobediti na izborima u SAD-u u novembru.
Napeti odnos koji je Fon der Lajen imala s predsednikom Evropskog veća Šarlom Mišelom može se poboljšati samo s njegovim naslednikom, bivšim portugalskim premijerom Antoniom Koštom, s kojim šefica EK ima izvrsne odnose.
Brisel se nada da će dvojac imati uspešan radni odnos, poput onoga koji je prvi predsjednik Evropskog veća Herman Van Rompuj uspostavio s bivšim predsjednikom Komisije Barosom između 2009. i 2014.
U Evropskom parlamentu situacija izgleda još složenije. Centrističke snage uspjele su se okupiti kako bi podržale Fon der Lajenovu za još jedan mandat predsjednice Komisije. No pomak udesno znači da će ona i njen tim morati naporno da rade kako bi uvjerili evropske zakonodavce da podrže nove zakone.